Petar: Uticaj matematike na pčele, cveće, rodu i kupus

Sve što sam naučio, a voleo do sada: muzika, književnost, biologija, istorija umetnosti; svi ljubavni stihovi, soneti, klasicistički portreti i notni sistemi; sve to u praktičnoj primeni produžetka vrste ne vredi ni pišljiva boba!

Računa se samo matematika.

Ili, što bi rekao moj pokojni Mirčina: „Uči sine matematiku, da ti ne bi celog života, umesto kusura, uvaljivali Čungalunga žvake”.

Princip je, kažu biolozi, jednostavan. Pčela sleti na cvet i posle je sve na rodi i kupusu. Na to matematičari padnu u delirični smeh i, prepuni sažaljenja, kažu: E, moj derane…

„Pa dobro, zašto se već mesecima ništa ne događa?”, pita Najstrpljivija Od Svih Žena.

Eh, zašto… 

Kad pomislim na taj odgovor, osećam se kao lako mentalno zaostali mlađi brat Rasela Kroua u filmu „Beautiful mind”. Tačno se zamišljam kako na pendžeru šaram matematičke formule o kojima, prirodno, veze nemam, a onda kao svaki genije dolazim do genijalnog zaključka. 

„Vidi ovako… Dobra stvar je to što muškarac ispali oko 15 miliona spermatozoida, a loša je što vi žene mislite da ste snajperisti i da vam je dovoljna samo jedna jajna ćelija. Kada u to uračunamo da vi tu jedni ćelijicu donirate jednom mesečno, a da ona može da živi od dva do 24 sata, šanse se rapidno smanjuju. OK, ima tu još nepoznatih u jednačini. Šta ako, na primer, moji plivači odluče da im se taj dan ne pliva, pa gluvare koekude bez cilja i smisla? Šta ako je tvoja materica spremna da nokautira i ono malo što, nekim slučajem pronađe put? Uostalom, postoji li iko uman na ovom svetu ko može da ti kaže kada tačno ovuliraš, pa da onako japanski precizno prionemo na posao?”

Budući roditelji Petar i Marina

Deluje zapetljano, ali, u stvari, nije. Kada poređaš sve te nepoznate u jednačinu odgovor se sam nameće.

Rešenje glasi: „Da si, tikvane, učio matematiku i manje visio po bilijarima, sad bi bar procenat znao. Ovako, napusti čas i javi se direktoru da ti oplete jedan ukorčić.”

Pa krene epopeja. Privatni doktor o klin, državni o ploču, iskusne drugarice šumom, neiskusne drumom. Sve je, navodno, u glavi, a ja se i dalje pitam šta će nam onda reproduktivni organi, i tako u nedogled. 

Ipak, jedan mali putnik namernik naišao je na ćeliju i skupio petlju da napadne.

A onda, Najodgovornija Od Svih Žena nazove baš u trenutku dok montiram svoju prvu filmsku emisiju i zamoli da skoknem do laboratorije i da joj pokupim rezultate krvnih testova.  

Kaže tetka na šalteru: „Povećan je broj nečega, nečega i to treba dalje da se proveri.”

U redu… Hajde sad jedno objašnjenje za nas sa jeftinijim ulaznicama.

„Povećan je broj nečega, nečega i to treba dalje da se proveri.”

Nisam ja baš za šalterske fiozofske rasprave o bitku i poretku, pa lepo pitam, znači li to trudnoću.

„To znači da je povećan broj nečega, nečega…”

Ko će se s budalom raspravljati… 

Tajnu krvnog univerzuma razjašnjavaju medicinari neoboleli od šalterskog sindroma, a onda nedelju dana čekamo na ultrazvuk. Znate onaj osećaj kad ste bili deca pa vam u decembru kažu da ćete u avgustu ići na more? E, pa ovo je agonija milion puta teža. I taman za toliko slađa kada stigne vest. 

„Bićeš tata!” – kaže Najstaloženija Od Svih Žena. 

Ne stigne ni da naredi da sačekam sa objavom lepe vesti, za svaki slučaj, a mene eto već na Fejsbuku, mlatim po tastauri pod temperaturom od uzbuđenja. Neka zna virtuelni narod. Jer, zašto bi bilo šta drugo tog dana bila najvažnija vest?! 

* „Najbolja Od Svih Žena” je izraz koji pripada piscu Efraimu Kišonu. Nije to plagijat. To je samo odavanje počasti jednom od najboljih savremenih satiričara. Tako ga i tretirajte.

Čitajte na portalu “Bebac” svakog ponedeljka Borisa, a petkom Petra i njihov DNEVNIK BUDUĆEG TATE.