Boris: Krv, suze i znoj
Izvor: Bebac.com
Postanite član Bebac porodice! Registrujte se
Da li ste trudni ili imate bebu?
Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.
Ne razumem zene koje misle na to kako ce to on podneti. Svasta! Nije mi ni palo na pamet tako nesto. Kako ima da podnese?! Pa ne poradja se on. A kako moze da me gleda posle toga?! Pa moze samo da me voli, postuje, ceni vise i da mi se divi. Cudan je taj nas mentalitet, i mi zene u mnogome doprinosimo odrzivosti “balkanskog” sindroma. Moj suprug je prisustvovao porodjaju, nije ni bilo dileme. Imala sam zakazan carski u spinalnoj i sve vreme je bio pored mene. On mi je prvi i dodao nasu devojcicu. A sve nam je ostalo u divnom secanju. I naravno da me sad gleda drugim ocima, sa puno vise ljubavi i postovanja. Pozdrav svima!
Moj suprug prisustvovao,preziveo I kaze opet bi.Jos da dodam imamo 3cerke.Na prvi porodjaj Sam isla sama I rekla NIKAD vise.
moj muz je prisustvovao rodjenju naseg sina. verovali ili ne, nikad se sigurnije nisam osecala u zivotu. najveca moguca podrska mi je bio tada i ne mogu vam opisati koliko sam mu zahvalna na svemu tome. 🙂
Šteta… Kao što vidite po komentarima onih parova koji su bili zajedno na porođaju, nijedni nisu zažalili, naprotiv. Nadam se da će se i kod nas vremenom klima promeniti. Zanimljivo je i naše različito iskustvo sa dva porođaja. Prvi je bio na Zvezdari, gde je prisustvo oca poželjno, ali je njegova uloga pasivna – pravio mi je društvo a porođaj klasičan medicinski vođen (ja sve vreme nepomična na stolu sa infuzijom i indukcijom). Drugi je prirodni porođaj u Pančevu, gde je otac aktivan – babice mu pokazuju kako da mi masira leđa, pomaže u vežbama… mnogo prijatnije, slušali smo muziku, mogla sam da jedem i pijem… Nakon porođaja na Zvezdari, tata leti iz porodilišta čim preseče pupčanu vrpcu, a u Pančevu su ostavili nas troje još puna dva sata da uživamo, mazimo se, slikamo… U svakom slučaju, ta dva porođaja su najlepša dva dana u našem životu.
Prvo: prisustvo oca obezbedjuje posebnu prostoriju za porodjaj, pa zena nije u providnom boksu kao na traci ( da ne koristim teze reci)
Drugo: osoblje je mnogo ljubaznije prema porodilji ako je tu i otac.
Trece: dve glave su pametnije od jedne, posebno ako je jedna (koliko toliko) hladnija.
Cetvrto: porodjaj traje satima, porodilji mnogo znaci da te sate ne provodi sama, polugola, na onom stolu na boku zbog ctga i slicnih bravuroza od pravila iz nasih porodilista.
Peto: sve i da je zapamtite ” takvu”, mozete samo da joj se divite ostatak zivota, koliko je bila hrabra i jaka.
O osecaju da cujete prvi plac vase bebe necu ni da pricam.
Majice, kosulje, kafane- nista id toga ne moze da se poredi sa tim.
Mene svaki put neki deo teksta rasplace…Ovaj dnevnik je divan.
Moj muž nije bio u radjaoni, bio je ispred cijelo vrijeme i to mi je mnogo značilo. Nisam imala želju da bude unutra jer mislim da bi bila još nervoznija i da bi mi odvraćao pažnju od slušanja babice, a ne znam ni kako bi njemu prijalo to iskustvo. U jednom trenutku mi je doktor rekao da mi je stigla moralna podrška i da mogu izići van do njega. Sam pogled na njegovo uzbuđeno lice i činjenica da ga je uplašila kontrakcija koju sam prodisala na hodniku držeći ga za ruku, govori mi da je bio tamo gdje treba, van vrata. I poveo je mog tatu i brata da čekaju s njim. Kad se naša curica rodila sat vremena prije nego što je bila prognoza, doktor je rekao da je bio pogubljen i iznenadjen. Još više se iznenadio 2 sata kasnije kad me vidio sa osmjehom na licu i komentarom da me ništa ne boli. On je izgledao kao da će pasti u nesvjest od uzbuđenja i treme. Takve su tate 🙂
Mislim da bi mu mnogo lakse bilo da je bio unutra, jer kada si unutra, podpuno si obavesten o svemu u svakom momentu, a napolju samo moze da sedi, cuje vrisak od kontrakcije i da zamislja ko zna sta. Na mom prvom porodjaju je, u jednom trenutku, dok smo jos bili u sobi za CTG (bilo je nas 3 trudnice), on izasao do automata koji se nalazi par metara nize da mi kupi jedan Snikers (strasno mi se jeo), i cuo je vrisak od jedne koja je imala jaku kontrakciju, i, iste sekunde se stvorio pored mene sa izbezumljenim izrazom lica i pitanjem “Jeli sve u redu?!”. Uzela sam Snikers i rekla mu da me vise ne napusta kako se ne bi traumirao. I on je sam priznao posle, da je ostao ispred i slusao svaki moj vrisak neznajuci da li je sve u redu i sta se desava, da bi poludeo. Nikad ne bih mogla to da mu uradim. Usput, prisustvovao je rodjenju oba deteta, mnogo veca podrska mi je bio prvi put (kada mi je sve bilo novo, kada sam bila isprepadana) nego drugi put kada sam znala sta treba i kako da radim, ali nikad ne bih pristala da se poradjam bez njega pokraj mene.
Moj muž nije ni razmišljao o tako nečemu,a nisam ni ja.A ni ne znam kako bi sve to izgledalo pošto niko nije ni bio sa mnom u pretporođajnoj sali.Babice su dolazile da mi urade ctg na sat vremena,a u međuvremenu sam ih slušala kako ćaskaju u prostoriji pored,dok sam se ja previjala od bolova.Kad su me obilazile,prevrtale su očima kao da se ja prenemažem.I tako cele noći,dr.sam videla dva puta za to vreme,da bi na kraju odlučio da mi urade carski rez.Hoću reći,prisustvo mog supruga bi možda tu nešto i promenilo u odnosu dr.i babica.Iako sam i sama zdr.radnik,zaista sam razočarana tim pristupom mojih kolega iz Zrenjanina.Ako nemaš nikog svog,neku poznanicu ili vezu,neće te tretirati kao osobu.Izvinjavam se što sam odmakla od teme ali i ovo viđenje stvari možda vas navede na razmišljanje da ipak budete uz svoje supruge.
isto tako sam i ja prosla na prvom porodjaju,morala sam da dozivam babice kada sam osetila da krece,u bolovima,uplasena i sama…zato ovog puta idem sa muzem
Ja sam se porodila kuci uz babicu i muza, neverovatno iskustvo… pozdrav svim trudnicama, samo smireno i sve ce biti u redu
Moj suprug bi voleo da prisustvuje porodjaju, ali ja sam izričito protiv toga. Želim to sma da obavim, a ne da razmišljam kako će sve on to podneti, da li će moći da izdrži moj bol… Sećam se kako sam zeta tešila dok su mu “mučili” ženu umesto da je puste da se porodi jer je čuo na kraju hodnika jedan njen jauk 🙂
Meni je termin u maju i muz ce biti prisutan. Malo sam i ja razmisljala da ne bih da me vidi u tom stanju ali on ne odustaje i zeli da ide,sto mi je u neku ruku i drago jer pokazuje da mu je stalo i da hoce da ucestvuje. Jedino je dobio zabranu da pogleda direktno dole jer to ni ja ne bih volela da vidim :-).
Biće onako kako Nevena kaže 🙂 Uostalon beba će se roditi i ako ne budeš tamo tako da nisi neophodan :p
iskreno ne bih volela da bude prisutan na porodjaju, jer imam osecaj, da bi me tad “vise bolelo” 🙂
Cim se spomene prisustvo muza na porodjaju to odmah znaci da se to posmatra dirktno iz prvog plana….E pa nije tako!! Muz treba da bude pored zene, da je drzi za ruku, hrabri i slicno….Uopste ne mora da vidi nista direktno, iz prvog plana! Moj muz je bio samnom na prvom porodjaju i sad ce ici ponovo. Meni je neizmerno znacilo sto je tamo,sto me drzi za ruku, prica i hrabri….A i on je posle govorio svima da mu je to najbolje iskustvo u zivotu i da se nije pokajao…
Posle smo zajedno gledali u sina, slikali se i to su nam prvi najbolji trenuci zajednickog zivota sa bebom!
Ja iskreno ne bih želela da moj muž bude sa mnom na porođaju. Nije bio prvi put,i ne bih želela da bude ni sad. Meni je tako lakše. Iako mi je podrška u svemu:i u trudnoći i u kući i sa detetom-ovo je ipak stvar koju želim da uradim sama. Prvi put sam bila sama i uopšte mi nije ‘falio’ zato i ovaj put želim da bude tako. 🙂 Ne samo on,ne bih želela da iko drugi bude sa mnom za vreme porođaja (neko vodi mamu,drugaricu…)
Nemam ništa protiv da tata prisustvuje ako je mami tako lakše i ako i tata želi (ne treba da ide samo da bi udovoljio mami )
ja bih bas volela da moj muz bude pored mene jer mi njegov zagrljaj i poljubac kad me nesto boli ili sam bolesna ili uznemirena prija vise nego bilo koji lek pa tako verujem i da bi mi na porodjaju znacilo da je tu,a i on bi voleo da bude uz mene na porodjaju i sam insistira na tome
Tako sam i ja prvo rekla mom muzu da ne zelim da prisustvuje porodjaju, no to je bilo na pocetku trudnoce, kad su hormoni poceli da rade punom parom, moj muz me i nije bas razumeo, odlucila sam da ce da prisustvuje. Na moju a i njegovu srecu, porodjaj je bio lak i brz, al svakako mi je bio podrska i bilo mi je lakse uz njega. Posto sam se porodila u inostranstvu imali smo mogucnost da sve troje budemo u sobi i njegovo prisustvo mi je bilo od veeeelike pomoci, a i za njega je dobro jer je od samog starta ukljucen u celu pricu. Jedino sto nije hteo da sece pupcanu vrpcu, al to mu je oprosteno 😉
Moj suprug je prisustvovao rodjenju naseg sina i jako sam mu zahvalna na tome.puno mi je znacilo sto je bio pored mene u tom trenutku.Naravno,ne zelim nikoga da osudjujem,vec samo da podelim to sa vama.pozdrav
Ja bih bas volela da mm bude prisutan, ali izjavio je da nece jer se plasi. Uvalila sam mu onu knjigu Sta da ocekujete kad ocekujete. Nadam se jos uvek da ce promeniti misljenje 🙂
moj je muz bio prisutan na porodjaju, i definitivno znacio mi je najvise na svijetu..Posto je postojala mogucnost da ne stigne iz inostranstva, govorila sam mami da ce ona biti njegova zamjena…Samo da kazem, da je nakon porodjaja, zena koja ima troje djece rekla da je zet spasio…jer je stigao bas na vrijeme (vodenjak je pukao ujutru, on je stigao malo kasnije i bio tu da prihvati bebu).
Iskreno, gleda me drugim ocima, ali u njegovim ocima ja vidim vise ljubavi i razumijevanja, a on u mojim moze da vidi ponos jer nije ustuknuo ni u jednom momentu, drzao me za ruku, davao vodu, zasmijavao me….