Prvi zubić i drugi momenti
Posle višenedeljnih patnji, plakanja i balavljenja konačno se desilo: Viktoru se pojavio prvi zubić. Mali, veseli debeljko sada lakše zaspi i plakanje pred spavanje traje kraće. Nova pobeda.
Pojavljivanje prvog zubića poklopilo se sa redovnom kontrolom i utisak posle svega je: krećemo sa uvođenjem mesa. Vegetarijanski dani su iza nas. Sada klopanje izgleda ozbiljno i kao što je prilikom prvih susreta sa kašikom najjači utisak bio taj da Viktor baš nije siguran šta da uradi sa jezikom, sada je utisak taj da je jako važno kojom brzinom porcije sa kašikom stižu kod jednozubog bebca. Dok zastanete da mu obrišete usta ili nedajbože da promešate obrok, stiže zvuk negodovanja. Da može da govori mislim da bi vikao: daj, daj, daj…
Naučili smo i da sedimo. Nije to baš stabilno sedenje i nekada se zaljuljamo tako da je potrebna pomoć mame ili tate kako kako ne bi ušli u takmičenje za najsmešniji video, ali se borimo.
Stariji brat je za to vreme počeo ozbiljno da priča. Sve češće ga opominjemo da nije lepo govoriti „ružne reči”. Ono što me u tim trenucima donekle raduje je što mali vragolan savršeno zna kada da iskoristi baš te, ružne reči. Sada je komunikacija dvosmerna. Kada to kažem mislim da je do skoro bilo tako da mu mi nešto govorimo, ili on nama pokušava da nešto kaže. Sada je to razmena reči. Ne mogu reći da je uvek uspešna ili razumljiva, ali je napredak ogroman. Sklapaju se prve, prave smislene rečenice.
Još jedna promena u ponašanju je evidentna kod Luke: u ranijim susretima sa decom (na rođendanima, u igraonicama) jasno sam video da Luka može da se uklopi, ali da češće bira da se sam igra, luduje ili trči. Pisao sam o tome u prethodnim blogovima. Sada se to promenilo. Kada god u šetnji naiđemo na decu, on im prilazi i igra se (ili pokušava da se igra) sa njima. Svedoci smo toga da je postao pravo društveno biće, koje traži i pruža interakciju sa drugom decom. Sada nam je najveći problem odvojiti ga kada se zaigra sa ekipom. Video sam da i drugi roditelji imaju isti problem.
Evidentiram i novu mimiku i gestikulaciju: vidim kada je ljubomoran, kada je ljut na nekog. Tačno vidim kada testira moje strpljenje i živce. Jednako dobro vidim i kada se obraduje i kada mu je neko važan. Skoro smo imali scenu u kojoj je Ana zavitlavala Viktora u kolicima tako da se ovaj smejao na sav glas. Onako beskonačno slatko, bebeći. Luka je čuo da se nešto dešava, prišao i sav se ozario kada je video da mu se brat smeje. Rastemo.
Pokušao sam da napravim nekakav lični osvrt na prvih šest meseci ove godine, u smislu šta sam uradio, šta sam postigao. A onda sam pogledao njih dvojicu. Moraću mnogo više da se potrudim ako hoću da se merim sa njima…
O autoru
(1).jpg)
Komentari (0)