Odnos bivših supružnika nakon razvoda

Adaptacija partnera je ključna reč za „dobar razvod” i  podrazumeva da oba partnera prihvate svoj deo odgovornosti za to što se brak na kraju ipak raspao. Od te sposobnosti zavisiće kako će da se adaptiraju na novonastalu situaciju, a od toga će zavisiti i nivo stresa kroz koji će svi članovi porodice proći.

Čak i sporazumni razvod izaziva veliki stres jer predstavlja ogromnu životnu promenu, kojoj se treba prilagoditi. Kroz stresan period prolaze i bračni parovi bez dece, a kroz još težu fazu prolaze oni sa decom. Zato je veoma bitno brinuti o deci. Ona su ona sklona, naročito u mlađem uzrastu, da u sebi traže krivca za to što su se roditelji razišli.

Nije lako suočiti se sa razvodom, ali ako prihvatite i svoj doprinos rastanka, ma koliki god da je njegov udeo, onda tek stajete iza svojih postupaka, prihvatate sebe i svoje odluke, savest vam se  smiruje, a sa mirnom savešću jenjava i osećaj krivice. Bitno je i da o sebi ne mislite kao o ”onoj koja je trebalo da sačuva brak”.

Žene često pate zbog takvog načina razmišljanja jer su naučene da su odgovorne za očuvanje porodice. Istina je da je za zasnivanje braka potrebno dvoje, pa isto važi i za njegov raspad. Znači koliko god to zvočalo, oba supružnika su podjednako kriva za razvod braka. 

Posle razvoda braka valjalo bi ostati u prijateljskim odnosima, ali je sigurno da to neće biti nimalo lako. Prijateljstvo podrazumeva dve osobe i nemoguće ga je ostvariti bez dobre volje drugog.  Zato uvažite ljutnju bivšeg partnera, kao i ritam i uslove pod kojima je spreman da ponovo gradi odnosa vama posle razvoda. 

Ovaj proces, kao i svaka druga nova situacija u životu, traži otvorenost i strpljenje. Granice strpljenja su, naravno, individualne. Ukoliko ste dobili zajedničko starateljstvo nad detetom, desiće se da inicirate kontakt sa partnerom pod izgovorom da on nedovoljno brine o detetu, ali to opet podrazumeva preuzimanje previše odgovornosti na vas. Ukoliko neko ne želi da bude prisutan kao roditelj, to je njegova odluka i treba ga pustiti da se sam jednog dana nosi s posledicama takve svoje odluke. 

Prijateljstvo posle braka je poželjno, ali nije obavezno. Značajnije od prijateljstva jeste poštovanje kako ličnosti tako i dogovora, posebno ako su posle braka ostala i deca.

Za decu je razvod stresan čak i onda kada je potpuno sporazuman, pa je važno da roditelji posle razvoda imaju skladne odnose. Objasnite svom detetu da, iako mama i tata više nisu u braku, oni ostaju ujedinjeni kao roditelji, i da se to nikada neće promeniti.

I prevazilaženje negativnih osećanja je relativna stvar. Ipak, to je moguće, a ovo ćete postići, samo kada shvatite da je prirodno da ljudi koji su deo života podelili i bili bliski ostanu i dalje u dobrom i podržavajućem odnosu. Ipak, to nije često, a prepreke se kriju u uzrocima koji su doveli do razvoda. Ukoliko ste se osetili izdanim ili ste tokom braka shvatili da nemate  zajednička interesovanja, tu neće biti  dobre osnove za prijateljstvo.

Ipak, prijateljstvo nije ni neophodno za skladno funkcionisanje nakon braka. Važna je saradnja u roditeljskom timu. Praštanje je ključni faktor, ne samo u uspostavljanju adekvatnog odnosa nakon razvoda već i u uspostavljanju ličnog emotivnog balansa.

Osećanja besa i ljutnje su vrlo zavodljiva, jer daju jednu specifičnu vrstu energije, ali veoma su destruktivna na duže staze jer vas zapravo troše i održavaju u odnosu koji je prestao. Bolje bi bilo da tugujete neko vreme, a zatim smognete snagu i da oprostite. 

Za to nema recepta. Ključni motiv za opraštanje je zapravo vaša svest o sopstvenoj dobrobiti, jer samo kroz oproštaj zatvarate priču i otvarate mogućnost da nastavime dalje. Čim to učinite, otvarate i više mogućnosti da će vam se  nešto novo i lepo desiti u životu.