Saveti za roditelje

Jedan od zadataka ustanove je da pomogne deci i roditeljima koji prvi put dolaze u nju da prevaziđu početne teškoće. Iskustva u radu su pokazala da se adaptacija može olakšati i skratiti njeno trajanje primenom odgovarajućih postupaka: prethodnim upoznavanjem sa detetom, individualnim pristupom, fleksibilnim vremenom za prijem dece, postepenim produžavanjem boravka u kolektivu shodno detetovim mogućnostima, omogućavanjem boravka roditelja u grupi i mnogim drugim.

Radi brže adaptacije, roditeljima se može savetovati sledeće:

•  da kod kuće govore o vrtiću i ponekad do njega prošetaju sa detetom pre nego što ga upišu, da borave u dvorištu vrtića dok su u njemu druga deca; 

•  da se prethodno raspitaju o ritmu življenja u vrtiću i postepeno sa njim usklade i kućni režim (obroci, spavanje, boravak na otvorenom,…); 

•  da planiraju odsustvo sa posla dok je dete u adaptaciji, da je neko vreme poželjan i njihov boravak u prostoru vrtića; 

•  da upoznaju vaspitače/medicinske sestre sa osobenostima i navikama svog deteta; 

•  da dopuste detetu da ponese svoju omiljenu igračku u vrtić; 

•  da mu pokažu da ga vole i kad ono odbija ostanak u kolektivu; 

•  da razgovaraju sa detetom o drugoj deci, o igračkama, o vaspitačima, da mu podstaknu interesovanje za sadržaje u vrtiću; 

•  da rastaanke u vrtiću učine kratkim jer dugi rastanci govore o njihovim strahovima i neodlučnosti; 

•  da ne beže od deteta već da se uvek pozdrave i iskreno kažu kada će se vratiti; 

•  i naravno, da uvek održe svoju reč!

Ukoliko je roditelju preteško da se odvoji od deteta, može se predložiti da adaptaciju “odradi” drugi član porodice koji je blizak detetu.

 Polaskom deteta u kolektiv, roditelji dobijaju partnere u vaspitanju svoje dece. To ne umanjuje njihovu ulogu niti odgovornost ali, radi same dece tj. radi što boljeg prihvatanja kolektiva, najbolje je kada se sa medicinskim sestrama ili vaspitačima od početka uspostavi dobar odnos.