Bezbednost hrane nakon poplava
Osim domova i stoke, ljudima koje su zadesile poplave stradali su i usevi, najviše povće. Kada voda počne da se povlači, ljudi koji gaje voće i povrće u svojim baštama u nedoumici su koliko je ono bezbedno za upotrebu. Ako je vašu baštu zahvatila samo kiša, nemate razloga za brigu.
Ali ukoliko su bašta ili voćnjak stradali u poplavama i ako je u njih prodrla voda iz rečnih tokova, voće i povrće može biti kontaminirano fekalnim bakterijama, kao što su ešerihija koli i šigela, kao i parazitima poput kriptosporidioze koju izaziva parazit Cryptosporidium i parazit Parazit lamblia (Gardia) koji napada creva ,virusom Hepatitisa A, kao i hemijskim kontaminatima: benzinom, motornim uljem, raznim hemijskim rastvaračima i industrijskim zagađivačima. Ovakve stvari nisu za šalu i najviše mogu da ugroze zdravlje (pa i život) dece, starijih i onih sa slabijim imunim sistemom.
Ako je jestivi deo biljke došao u kontakt sa rečnom vodom, samo malo ili je biljka bila potpuno potopljena, javiće se rizik po zdravlje stanovništva. Takođe, u većini slučajeva ne postoji način da se biljka dekontaminira odnosno efikasno očisti. Dakle, savet je da sve što je zahvaćeno poplavom bacite na otpad na propisan način.
Ipak, nešto se može i spasiti. Evo nekoliko saveta:
Bacite sve povrće koje se jede sveže (zelena salata, mladi luk, kupus), kao i sve zeleno lisnato povrće poput spanaća, blitve, rukole. Generalno ne postoji način da se ovakvo povrće efikasno očisti, jer je puno nabora koji su leglo patogenih bakterija. Sve bobičasto voće, poput malina i jagoda je takođe nemoguće dovoljno dobro oprati kako od bakterija, tako i od parazita i hemijskih zagađivača.
Španat
Bacite ga jer kuvanje povrća će ubiti bakterije i parazite, ali neće ukloniti industrijske i hemijske i fekalne zagađivače.
Ostalo voće i povrće delimično može da se spase zavisno od vremena berbe. Ukoliko je berba nekoliko nedelja posle poplave, ove biljke treba oprati, oljuštiti i skuvati. Pre berbe trebalo bi proveriti da li je voće i povrće mekano, naprslo, ili ima bilo kakvu manu, a ako je ima obavezno ga bacite!
Celo voće i povrće se može jesti, ukoliko se prethodno dobro opere vodom sa česme (ne koristite sapun!) i vrlo kratko (dva minuta) potopi u slabi rastvor varikine (dve kašike na četiri litre vode) i nakon toga opet dobro opere hladnom vodom sa česme koja nije zagađena. Nakon pranja, oljuštite i skuvajte. Vodite računa da izbegnete unakrsnu kontaminaciju sa kuhinjskim i drugim površinama.
Paradajz, patlidžan, tikvice, krastavac i ostalo mekano povrće nije bezbedno i predstavlja visoki rizik po zdravlje. Ovo povrće obavezno bacite.
Povrće kod kojeg se razvio cvet pre poplave (poput brokolija, karfiola) do berbe predstavlja nedefinisan rizik. Dakle, kada se plod razvije, možete ga oprati i skuvati kao što smo već naveli, ali bolje ga bacite, jer rizik od trovanja i dalje postoji.
Povrće koje raste pod zemljom, poput krompira, šargarepe, zeleni, cvekle, paštrnaka trebalo bi da je bezbedno, pod uslovom od poplave do berbe prošlo minimalno četiri nedelje. Ovo povrće treba oprati po već navedenom uputstvu, oljuštiti i skuvati.
Voće i povrće koje je procvetalo nakon poplave trebalo da bude bezbedno za upotrebu.
Kako biste zaštitili voće i povrće koje nije bilo direktno zahvaćeno poplavom, perite ruke pre i posle berbe, ne ulazite u kuću u obući koju ste nosili u bašti i presvucite odeću.
NAPOMENA: Nemojte prodavati voće i povrće iz potopljenih bašta, jer možete ugroziti zdravlje drugih ljudi. Ukoliko imate bilo kakvih nedoumica oko bezbednosti voća i povrća iz vaše bašte, obratite se lokalnoj poljoprivrednoj zadruzi ili poljoprivrednim stručnjacima.
Komentari (0)