Šta je ADHD sindrom?
ADHD sindrom predstavlja deficit pažnje i poremećaj hiperaktivnosti (Attention Deficit and Hyperactivity Disorder – ADHD) kod dece i odraslih. Po istraživanjima, poremećaj se od tri do čak deset puta češće sreće kod dečaka nego kod devojčica i najizraženiji je u periodu od šeste do dvanaeste godine.
Foto: Freepik
Kako ADHD nastaje?
Iako način odrastanja i vaspitanja dece sa ADHD mogu uticati na to u kojoj meri će se ovaj sindrom ispoljiti i kakve će posledice imati po dete, istraživanja pokazuju da nema dovoljno dokaza koji bi upućivali na to da je ovaj sindrom nastao pod uticajem sredine. Umesto toga, sve veći broj istraživanja u prvi plan kao uzrok ovog sindroma navode genetiku i neurobiologiju.
U porodicama dece sa ADHD sindromom postoji čak 25% rođaka koji imaju istu dijagnozu, a osim toga slučajevi blizanaca koji imaju ADHD takođe upućuju na isti zaključak.
Osim ovih faktora, povećan rizik za ovaj sindrom mogu imati deca čije su majke tokom trudnoće konzumirale alkohol i cigarete, stoga je ovo još jedan od razloga zašto vi trebalo izbegavati ove nezdrave navike tokom trudnoće.
.jpg)
Foto: Freepik
Kako da prepoznam da moje dete ima ADHD?
Većina dece neke od ponašanja karakterističnih za ADHD sindrom ponekad ispoljavaju. Međutim, za decu sa ADHD važi pravilo da većinu karakterističnih ponašanja ispoljavaju većinu vremena i to u ekstremnom obliku.
Postoje četiri osnovne karakteristike ADHD sindroma:
1. SELEKTIVNA PAŽNJA
Deca sa ADHD imaju ili veoma lošu pažnju (npr. kod školskih zadataka) ili veoma usmerenu pažnju (npr. gledanje crtaća i igranje video igrica).
.jpg)
Foto: Freepik
2. RASEJANOST
Bilo koja spoljašanja aktivnost vrlo lako će odvratiti pažnju i misli deteta sa ADHD. Takođe, često se dešava da budu preplavljeni mislima i idejama koje nisu u vezi sa onim čime se trenutno bave, pa deluju nefokusirano i neskoncentrisano.
3. IMPULSIVNOST
Kod dece sa ADHD reakcija sledi često pre nego što “obrade” i razmisle o nečemu što se dešava oko njih. Zbog ove osobine dešava se da su nepromišljeni i mogu upadati u razne nevolje i neprijatne situacije.
4. HIPERAKTIVNOST
Vrlo često upotrebljivana reč, a predstavlja preteranu aktivnost, aktivnost koja nije primerena situaciji u kojoj se dete nalazi.
Kako se ADHD tretira
Ukoliko primetite da vaše dete manifestuje ponašanje zbog kog biste mogli da posumnjate da ima ADHD sindrom potrebno je da se obratite stručnjacima koji će proceniti da li je to zaista i slučaj. Ako jeste, svakako biste trebali da nastavite da vodite dete kod stručnjaka (psihologa, psihoteraputa, defektologa…) i zajedno sa njim osmislite strategiju rada sa detetom, ali i vi kao roditelji naučite sve što je specifično za ovaj sindrom, kao i kako vi da adaptirate svoje ponašanje i za dete napravite stimulativno okruženje.
Foto: Freepik
Za decu sa ADHD sindromom, važno je da se imaju u vidu svi aspekti detetovih socijalnih odnosa i intenzivno se prate. Svaki od ovih odnosa imaće svoje specifičnosti, kako odnosi sa vršnjacima, tako i sa učiteljicom, braćom, sestrama, roditeljima.
Glavni ciljevi tretmana jesu da dete savlada potrebne veštine kako bi samostalno i efikasno funkcionisalo, da se njegova porodica adaptira spram njegovih specifičnosti, kao i da dete nauči kako da pravilno uči i bez obzira na sindrom uspešno savladava određeno gradivo.
Stručnjaci su saglasni da se lekovi uvode tek kada su simptomi jako izražani i utiču na svakodnevni život deteta i kada nijedna druga terapija ne daje rezultate.
Komentari (0)