Kojim jezikom pričaju blizanci?

U većini slučajeva da. Istraživanja su pokazala da većina blizanaca kasnije progovori od svojih vršnjaka, naročito ako su mališani rođeni prevremeno ili su imali nisku porođajnu težinu. Osim toga, obično roditelji blizanaca imaju manje vremena da se posvete svakom od njih pojedinačno.

Odnosno, manje pričaju sa njima nego da imaju samo jednu bebu, pa i to može da bude razlog nešto slabijeg razvoja govora. Međutim, to ne mora da bude pravilo za sve bebe rođene u paru.

Govor blizanaca je uglavnom manje razumljiv i tečan, od govora jedinca. Blizanci ponekad mogu da zaostaju u razvoju govora od svojih vršnjaka i do dve godine, iako su intelektualno na istom nivou. Tako pojedini petogodišnji blizanci neke glasove izgovaraju kao da imaju tri godine, a osmogodišnjaci grade rečenicu kao da su šestogodišnjaci.

Te razlike bi trebalo potpuno da nestanu oko desete godine života. Stručnjaci smatraju da je glavni razlog za to što roditelji ne razvijaju dijalog sa svakim detetom pojedinačno, već im se obraćaju kao celini. Osim toga, blizanci se često međusobno takmiče za pažnju odraslih, žele što više da kažu, pa pričaju brže i nespretnije.

Oko 40 % blizanaca u drugoj godini života, u periodu kada deca inače počinju da govore, razvijaju svoj jezik koji samo oni razumeju. U nauci je ovaj fenomen poznat kao „jezik blizanaca“, a stručno se naziva idioglosija, kriptofazija ili autonomni govor. Blizanci izgovaraju reči neispravno, pa čak i izmišljaju nove, a pritom se međusobno odlično razumeju.

To je kasnije često razlog njihovih slabijih govornih sposobnosti, iako oni bez problema razumeju govor drugih. Blizanci sami od sebe prestaju da pričaju svojim jezikom u trećoj godini. Ako nastave i dalje da se sporazumevaju samo na taj način i tako izoluju od okruženja, posavetujte se sa logopedom.

Jedna od odlika specifičnosti blizanačkog govora je i to da je jedan od mališana spretniji u govoru od drugog. Obično je on dominantnija osoba, pa zato sebi daje ulogu „drvenog advokata“ i odgovara na pitanja za oboje. Drugom blizancu ta podela uloga odlično odgovara, jer zna da će brat ili sestra reći u njegovo ime sve što i on misli. Taj ćutljiviji mališan, je sa druge strane spretniji u nečemu drugom, na primer, razvijenija mu je motorika.

Najvažnije je da svakom blizancu ponaosob posvećujete dovoljno pažnje, odnosno da nekoliko puta dnevno razgovarate sa svakim odvojeno. Prilika za to ima dovoljno, jer ne moraju blizanci sve da rade istovremeno. Tako mama može da se posveti samo jednom detetu dok ga presvlači, a tata za to vreme da sa drugim pere zubiće.

Sve vreme pričajte sa njima ispravno i očekujte da vam odgovore na isti način. Kada se igrate svi zajedno ili radite nešto drugo, ne obraćajte im se kao celini, na primer: „šta ste radili?“ ili „Donesite mi kocku“, već svakom posebno.