Šta je ambrozija?

Ambrozija je jednogodišnja korovska biljka, koja niče polovinom aprila. Cveta u kasno leto i jesen, a od početka jula do ranih mrazeva proizvodi polen, koji zapravo stvara najviše problema ljudima. U narodu je poznata pod imenom limundžik, fazanuša, partizanka i kao Krausova trava.

Ova biljka je na naše prostore došla iz Amerike, a prvi put je primećena u Vojvodini, neposredno posle Prvog svetskog rata. U Evropi, koju osvaja neverovatnom brzinom, može se naći oko 20 vrsta ambrozije, a najrasprostranjenija je kratka ambrozija (Ambrosia artemisiifolia, Ambrosia elatior).

Biljka je visine od jednog do jedan i po metar. Stabljika joj je uspravna, razgranata i obrasla grubim dlačicama. Izgledom podseća na žbun. Listovi su naspramni, jajoliki i dlakavi, dok su joj cvetovi žućkasti i raspoređeni kao grozdovi na vrhu stabljike i po granama.

Ambrozija je veoma prilagodljiva i vrlo brzo se širi. Ima je i na zapuštenom, ali i na kultivisanom, obradivom zemljištu, gde sprečava razvoj drugih biljaka. Često raste uz useve: kukuruz, soju, suncokret, duvan, krompir, šećernu repu, kao i u povrtnjacima i vinogradima.

Najčešće se može videti pored puteva, a kada se pomeša sa prašinom na gumama vozila raznosi se i seje u nove krajeve. Izuzetno je plodna i svaka biljka daje od 25 do 150 hiljada semenki, koje zadržavaju klijavost i do 39 godina.

Smatra se da je oko 10% stanovništva alergično na polenov prah ambrozije. Svaka biljka proizvede oko 100 miliona zrna polena svake godine, a već 20 do 30 u kubnom metru vazduha može da izazove alergijsku reakciju i simptome rinitisa, sinusitis i konjuktivitis. Ukoliko njeno dejstvo potraje, te alergije mogu prerasti i u bronhijalnu astmu.

Polen ambrozije izgleda kao kugla sa šiljcima, odnosno ima male kukice kojima se zakači za sluzokožu gornjih disajnih organa i tako stvara velike alergijske probleme: uzastopno kijanje, svrab u nosu, curenje iz nosa, suzne i crvene oči, kašalj, otežano disanje sa osećanjem nedostatka vazduha. Osim respiratornih tegoba dešavaju se i promene na koži u vidu crvenih pečata i svraba, a mogu da nastanu i komplikacije na organima za varenje, praćene povraćanjem, grčevima i dijarejom.

Brojni su načini kojima se možete boriti protiv ovog korova. Najjednostavnije je da je celu zajedno sa korenom iščupate iz zemlje. Pri tome treba da nosite rukavice da vam se koža na rukama ne bi oštetila. U slučaju kada ambrozije ima na većim površinama, preporučuje se košenje i to pre cvetanja, ili tretiranje određenim pesticidima.

U mnogim zemljama koje imaju problema sa ambrozijom, vlasti stimulišu građane na uništavanje. Tako se, na primer, u Mađarskoj za određen broj iščupanih biljaka dobija nagrada, a u Kanadi postoji zakonska obaveza iskorenjavanja ambrozije u vrtovima. Poštari izveštavaju gradsku policiju u kojim vrtovima raste ambrozija, a kazne za vlasnike takvih vrtova su veoma velike.