Ovo je priča o Deda Mrazu kakvog danas poznajemo

Sigurno ste čuli da je Deda Mraz kakvog danas poznajemo deo marketinške kompanije Cola Cola – Deda Mraz se ranije nije oblačio u crveno – sigurno ste bar jednom čuli ovu priču, a da li je to zaista istina?

Priča o kompaniji gigantu i Deda Mrazu počinje za vreme Velike depresije dvadesetih godina prošlog veka. Dakle, Deda Mraz kakvog danas poznajemo postoji sto godina. U to sumorno doba siromaštva  u SAD-u radost i slavlje su bili retkost, nezaposlenost je bila ogromna i konstantno je rasla. Baš u to doba kompanija Coca Cola počela je da pravi svoje praznične reklame. 
 

Deda Mraz je tada dolazio u mnogim obličjima, negde su ga prikazivali kao kao mršavog dekicu umotanog u zeleni ogrtač, iako mu je bela brada često bila do kolena.
 

Karikaturista Tomas Nast nakon više verzija Deda Mraza, 1881. godine prvi put ilustruje Deda Mraza onakvog kakvog ga danas znamo – sa dugom belom bradom i crvenim ogrtačem. 

Njihove reklame pravio je veoma kreativan čovek po imenu Archie Lee. On je bio kreativni genije, koji je prvi uspeo da pozicionira Coca Colu kao zimsko piće sa sloganom „Žeđ ne poznaje godišnje doba”. Iako je bio vizionar on nije sam napravio Deda Mraza kakvog danas poznajemo. Hadon Sani Sundblom, ilustrator skandinavskog porekla rođen u Mičigenu, bio čovek koji je prvi nacrtao veselog deku koji deci donosi poklone. Umetnik je uzeo primer iz pesme Klementa Klarka Mura „Poseta Svetog Nika”.

Deda Mraz iz pesme je umiljat, veseljak. Hadon Sundblom je svom Deda Mrazu dao slično debeljuškasto držanje i blistave oči. Nacrtao ga je obučenog u jarko crveno odelo – ali to nije bio prvi put da je lik prikazan u toj odeći. Božićne čestite koje je Sundblomova porodica primala od svojih rođaka iz Švedske i Finske na sebi su imale lika koji je bio veoma sličan današnjem Deda Mrazu. Prvi Deda Mraz je nacrtan prema realnom čoveku, bio je to umetnikov prijatelj po imenu Lu. 

Sundblomov Deda Mraz je bio hit te prve godine – i umetnik je nastavio da ga slika sve do 1964. godine, kada su drugi umetnici preuzeli posao, ali su se držali istog šablona. Vizija lika iz 1931. godine, simbola radosti rođene u depresiji, ugradila se u popularnu kulturu i postala je ono što deca zamišljaju kada pomisle na Deda Mraza.