Brak posle razvoda: Kako da se deca lakše prilagode novoj porodici

Okupiti i spojiti dve porodice pod jedan zajednički krov u novu, takozvanu kombinovanu porodicu, veliki je izazov. Deca iz jednog braka mogu da provedu godine, prolazeći kroz proces prilagođavanja i gledanja kako se njihovi roditelji zaljubljuju, upoznavajući novu braću i sestre, preispitujući se kako život izgleda u novoj porodičnoj jedinici.

Roditelji u takvim „tranzicijama” nesumnjivo moraju dati sve od sebe da im u tom procesu pomognu.

Englezi imaju termin koji glasi Blended Family (Stepfamily, Bonus Family, Instafamily). U srpskom jeziku ne postoji poseban naziv za to, a najpribližnije bismo mogli da prevedemo kao „kombinovana porodica”. Pod tim se podrazumeva da jedan roditelj ima decu iz prethodnog braka koja nisu povezana s novim partnerom ni biološki, ni putem usvajanja, a žive svi zajedno, u novoj porodičnoj jedinici. Tako deca dobijaju maćehu ili očuha, koji takođe mogu imati svoju decu, koja im postaju braća ili sestre.

Bez obzira na ove terminološke prepreke, formiranje nove porodice pod takvim okolnostima izazvaće intenzivna osećanja kod njenih članova. Roditelji moraju da budu oprezni i savesni u vezi sa emocijama sve dece.

Kada se deca iznenada nađu u novom porodičnom okruženju i u novoj dinamici, uključujući i predstavljanje nove roditeljske figure, sigurno će se pojaviti određena pitanja, smatra dr Ričard Vejsbord, predavač i upravnik fakulteta na master programu za ljudski razvoj i psihologiju na Univerzitetu „Harvard”.

” Pitanja poput Šta će se desiti sa mojim biološkim ocem/majkom? mogu biti u mislima mnoge dece ” kaže on.

I dok će zabrinutost oko ovakvih porodičnih tranzicija da se izvesno vrti u glavama dece, ona možda neće osećati da to mogu da podele s roditeljima. Ako te misli i osećanja drže u sebi, može se manifestovati anksioznost koja će ometati razvoj porodice.

„Vaše dete bi moglo da brine da će, kada se porodica „pomeša”, izgubiti svoje biološke roditelje. Takođe, njihovi biološki roditelji s kojima ostaju mogu postati previše fokusirani na svog novog partnera ili njegovu decu” objašnjava dr Vejsbord.

Stoga su roditelji ti koji treba da „otvore vrata” detetu, kako bi ono podelilo svoja osećanja. Novi partneri u novoj porodici moraju da pristupe izgradnji porodice kao tim koji sarađuje sa detetom, kako bi se razvili praktični načini za ublažavanje njihovih strahova.

Uveravanje deteta da nema o čemu da brine je jedan od prvih koraka, ali to i dalje nije siguran put da će se dete otvoriti za svoje brige i strahove.

”Važno je osmisliti strategije za suočavanje sa izazovima i problemima zbog kojih su deca zabrinuta, posebno sa starijom decom” kaže Vejsbord. ” Na primer, ako su zabrinuti zbog toga što ne provode dovoljno vremena zajedno, hajde da se postaramo da provedemo dovoljno vremena, tako što ćemo ići u šetnju tri puta nedeljno. Ili možda nastaviti s posvećivanjem zajedničkim aktivnostima.

Nova porodica podrazumeva i nova pravila, novu disciplinu, nove navike. U tom smislu, roditelji treba da osmisle kako da prilagode svima nova porodična pravila. Važno je dobro komunicirati jedni s drugima, definisati moguće posledice… Ali, za sve to biće potrebno vreme.

Dr Vejsbord ohrabruje roditelje da budu dostupni svoj deci u tom procesu, ali da se uspostavljanje discipline prepusti biološkom, primarnom roditelju deteta, dok se ne uspostavi odnos poštovanja prema „novom” roditelju.

”Ipak, postoje određene situacije u kojima morate reagovati” naglašava dr Vejsbord. ”Ako vidite da jedno dete čini nešto što je očigledno loše za drugo dete, tada morate da reagujete. Međutim, u većini slučajeva, nametne se samo od sebe ko je prava osoba da primeni ovu disciplinu, i prepoznaje se da li u datom trenutku imate stečeno poverenje i autoritet da reagujete.

Sigurno je da ne želite da odete predaleko ili da usvojite popustljiv roditeljski stil, jer to može da prouzrokuje nove probleme u procesu prilagođavanja. Ali zdrav, autoritativan roditeljski stav, koji neguje saosećanje i nezavisnost kod dece, oslanja se na doslednost i poverenje za koje treba određeno vreme da se izgradi.

”Ono što će dugoročno biti efikasnije jeste snaga odnosa. Tako ćete moći da imate uticaj” smatra dr Ričard Vejsbord.

Na kraju, roditelji nikada neće znati s kojim konkretnim izazovima će se suočiti u novoj, tzv. kombinovanoj porodici. Pronalaženje prave ravnoteže i strukture će zahtevati dobru komunikaciju, promišljene izbore i odlučnost.