Nutricionista analizira: Šta ne bi trebalo da se nađe na jelovniku u vrtiću

Sve je više dece sa prekomernom težinom, poremećajem metabolizma, dijabetesom. U rizičnoj grupi da dobiju teži oblik kovida-19 su upravo gojazna deca. Ovakvi podaci mnoge roditelje zabrinjavaju, pa posebnu pažnju posvećuju ishrani. Šta da rade kada dete u jaslicama jede kolače i keks i imaju li razloga da se žale?

Nutricionistkinja Anu Vujetić je za RTS analizirala jelovnik iz jednog beogradskog vrtića, a konsultovan je i gradski Sekretarijat za obrazovanje. Kako navode, rukovode se Pravilnikom napisanim baš za tu namenu.

Mnoga deca upravo u jaslicama dobijaju najzdraviji obrok u toku dana, dok kod kuće jedu i slatkiše, grickalice, piju sokove. S druge strane, ima i roditelja koji mogu da nabave ono što vrtići ne mogu: organske ili domaće namirnice koje nisu tretirane pesticidima. Prate smernice prema kojima deci ne treba davati šećer, a  so koriste u ograničenim količinama.

Dragana Bogdanović se odlučivala u koji vrtić da upiše jednogodišnje dete i na osnovu jelovnika. 

– Ono sa čim se većina mama susreće jeste jako loš plan ishrane u vrtićima, čak i privatnim. Tako se na meniju nađu paštete, kremovi, raznorazne mesne prerađevine, konditorski proizvodi koji u ogromnoj količini sadrže aditive i emulgatore koji nisu ni za odrasle, a kamoli za bebe – kaže Dragana. 

Ona je na kraju uspela da nađe vrtić u kom je hrana za bebe nalik na onu koju njeno dete jede kod kuće.

Neke od mama koje su govorile za RTS kažu da, kada pitaju vaspitačice da li može da se promeni jelovnik, one odgovaraju da je jelovnik dobar i da ga je sastavio nutricionista. 

Uvidom u nekoliko jelovnika, kako državnih, tako i privatnih vrtića, svaki dan u nekom od njih ima čokoladni kolač, medenjaci, vanilice, keks…

Nutricionistkinja Ana Vujetić je analizirala jedan jelovnik iz državnog vrtića, kako bi se napravila „korekciju” u skladu sa savremenim smernicama i uputstvima Svetske zdravstvene organizacije.

(1) Hleb, kajgana sa sirom, jogurt; (2) hleb, namaz od tunjevine i krem sira, čaj sa limunom; (3) hleb, pavlaka i kačkavalj sa semenkama suncokreta, kakao; (4) hleb, puter, med i mleko; (5) hleb, svinjska pečenica i krem sir, kakao.

Ana Vujetić ističe da se konzervisani proizvodi ne preporučuju do treće godine, tako da namaz ne bi smeo da bude iz konzerve.

– Za doručak vrlo često se daju namazi. Ostaje pitanje da li je namaz od tunjevine od sveže ili zamrznute tune – ističe Ana Vujetić

Predlaže da se u ovakav jelovnik uvrsti kuvano jaje, mladi sir, projara, pita sa sirom, sa zeljem od integralnih kora, žitarice sa jogurtom ili mlekom, domaća pašteta od belog mesa…

(1) čokoladni kolač i voćni sok; (2) sutlijaš od integralnog pirinča sa cimetom; (3) štrudla sa jabukama, suvim voćem i orasima, limunada; (4) slani plazma keks, čaj sa limunom; (5) projara sa sirom i susamom, jogurt. 

U užini, navodi nutricionistkinja, ne bi smelo da bude dodatog šećera. Za užinu birati kolače sa suvim ili svežim voćem bez dodatog šećera ili sa malom količinom, pite od jabuka, bundeve bez dodatka šećera, štrudle.

U jelovniku bi mogao da se nađe jednostavni keks, poput plazme i pti-bera, ali nikako piškote, različite napolitanke, kao ni previše slatki i čokoladni kolači.

(1) Čorba od bundeve, špagete sa šunkom i kačkavaljem u sosu od pavlake i origana, krastavac salata; (2) juneća supa, musaka od tikvica, kiselo mleko, hleb; (3) boranija sa mesom, paradajz salata, hleb; (4) pileća supa, pečeni krompir sa pilećim mesom, kupus salata, hleb; (5) varivo od kelja s mesom, hleb.

Ovakvi ručkovi nisu sporni. Nutricionistkinja napominje da samo treba voditi više računa o kombinovanju namirnica, jer pogrešno kombinovane namirnice u obroku mogu teško da „padnu” na stomačić dece u jaslicama (juneća supa / kiselo mleko, čorba od bundeve / špageti / krastavac)

U ovom jelovniku predviđeno je da deca celu nedelju jedu jabuku za užinu. 

I dok je poželjno da postoji voćna užina, preporuka je da izbor bude veći, a prednost da se da sezonskom voću, zatim voću sa našeg podneblja, pa tek onda južnom.

– Nažalost, vrlo je upitan nutritivni kvalitet voća koje se konzumira. Vrlo često izostaje kontrola kvaliteta, vreme karence, uslovi skladištenja… Južno voće se bere u fazi kada nije tehnološki zrelo, već zri u transportu, što utiče na nutritivni kvalitet – napominje nutricionistkinja.

Dodaje i da dete nakon dolaska kući takođe mora imati nutritivno kvalitetan obrok – još jedan ručak i laganu večeru.

Ivana Lukić je koordinator u školi roditeljstva „Svet mama”. Nakon što se mame porode, postaju članice Vajber grupa na kojima jedne drugima pružaju podršku i dele muke. A nemlečna ishrana svakako predstavlja izazov.

– Iz prakse, veliki problem predstavljaju zastarela mišljenja i saveti pedijatara (nažalost, uglavnom iz unutrašnjosti), pa neretko možemo čuti da se mamama savetuje dvotrećinsko kravlje mleko, malo šećera ako beba odbija, so i začini da hrana ne bude bljutava i još mnogo toga što nije u skladu sa pravim preporukama i SZO – ističe Ivana Lukić.

I dok se do napunjenih 12 meseci deci u obroke ne dodaje so, u drugoj godini je preporučen dodatak soli.

– Svakako se mora voditi računa. Detetu jedne do tri godine je potrebno manje od dva grama soli na dan. Savet je da bude morska so. Naravno, ne treba zaboraviti i na skrivene soli koje se nalaze u gotovoj hrani – napominje Ana Vujetić, nutricionista.

Za dete koje ide u jaslice, dozvoljena količina šećera dnevno je četiri grama, što je u praksi mnogo, mnogo više.

– Dete nema potrebu za slatkišima i zato nema potrebe da ih mi unosimo u njihov jelovnik. Stvaranje zdravih navika doprineće da sutra imamo decu koja su zdrava, nisu gojazna, nemaju problema sa dijabetesom i drugih zdravstvenih komplikacija koje nosi neuravnotežena ishrana – navela je Ana Vujetić.

U Sekretarijatu za obrazovanje Grada Beograda kažu da se ishrana dece u predškolskim ustanovama sprovodi u skladu sa važećim „Pravilnikom o bližim uslovima i načinu ostvarivanja ishrane dece u predškolskoj ustanovi”.

– Primenom normativa navedenog Pravilnika omogućuje se obezbeđenje nutritivnih potreba uz poštovanje principa pravilne ishrane, a time se izbegavaju greške u ishrani, stiču se pozitivne higijenske navike i predstavljaju uticajan korektor postojećih kvalitativnih i kvantitativnih deficita i suficita dečje ishrane u porodici.

Ističu da se za sve državne beogradske vrtiće hrana priprema unutar sistema predškolskih ustanova, što znači da niko ne koristi usluge keteringa.
 

Roditelji imaju mogućnost da donesu hranu, uz saglasnost koju će potpisati sa predstavnicima predškolskih ustanova grada Beograda.
 

Za hranu u privatnim vrtićima nadležan je osnivač privatnog vrtića.

U Sekretarijatu za obrazovanje Grada Beograda kažu da je u sastavu dnevnih obroka zastupljeno svih sedam grupa namirnica.

1. grupa – žitarice, brašno, hleb, peciva, pirinač;

2. grupa – meso, riba, jaja, prerađevine od mesa;

3. grupa – mleko i mlečni proizvodi;

4. grupa – masti;

5. grupa – povrće;

6. grupa – voće;

7. grupa – šećeri i šećerni koncentrati.

Na pitanje zašto su slatkiši svakodnevno zastupljeni u jelovniku, navode da se i za to prati Pravilnik – preporučena zastupljenost šećera je 10 odsto u strukturi planiranog obroka.

Dnevna ishrana dece podrazumeva raspodelu ukupnih kalorija na četiri obroka (doručak, prepodnevnu užinu, ručak i popodnevnu užinu) sa pravilnim vremenskim razmakom i pravilnim procentualnim učešćem. To u Beogradu kontroliše Gradski zavod za javno zdravlje i prema izveštajima procentualno učešće pojedinih grupa namirnica u strukturi planiranih obroka na nivou PU grada Beograda je ujednačen.

Međutim, ako je roditelj nezadovoljan kvalitetom i kvantitetom obroka u predškolskoj ustanovi Grada Beograda, može se obratiti saradniku za ishranu – nutricionisti-dijetetičaru u ustanovi u kojoj boravi dete, i uložiti žalbu predškolskoj ustanovi.

Roditelji bi svakako trebalo da obrate pažnju na to šta dete jede u vrtiću i u skladu s tim da mu planiraju obroke kod kuće. Jedan kolač je svakako više nego dovoljno.