Skoro polovina porodica sa decom ima manje prihode u toku pandemije

Skoro polovina (47 odsto) porodica sa decom izveštava o padu prihoda u toku pandemije, a otprilike jedna četvrtina (24 odsto) ispitanika ističe da su u nekom trenutku bili primorani da smanje troškove za hranu za sve članove domaćinstva.

To su rezultati objavljenog istraživanja UNICEF-a o uticaju kovid pandemije na porodice sa decom u Srbiji, koji su predstavljeni na konferenciji za medije.

Istraživanje su sproveli UNICEF, USAID, Vlada Srbije i Tim za socijalno uključivanje za smanjenje siromaštva, sa ciljem merenja socio-ekonomskih efekata krize na domaćinstva s decom, na njihov pristup uslugama u oblasti zdravstva, obrazovanja i socijalne zaštite, kao i na roditeljstvo i mentalno zdravlje dece, njihovih roditelja ili staratelja.

Zamenica direktorke UNICEF-a u Srbiji Josi Ečeveri Burkhart izjavila je da su rezultati istraživanja predstavljeni 20 meseci od prvog registrovanog kovid pacijenta u Srbiji i da je pandemija od tada dovela do velikih promena u svakodnevnom životu ljudi.

– Svaka kriza najviše utiče na najosetljivije grupe društva, a ekonomska deprivacija otežava obezbeđivanje osnovnih uslova za život, ishranu, higijenu, zdravstvenu zaštitu, socijalno blagostanje i obrazovanje. Zbog toga je, tokom pandemije COVID-19, UNICEF pokrenuo istraživanje koje meri socio-ekonomske efekte krize na celu populaciju roditelja sa decom, kao i efekte krize na pristup zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju i uslugama socijalne zaštite, roditeljstvo i mentalno zdravlje dece – istakla je Burkhart.
 

Kako navode iz USAID-a, većina roditelja dece starosti od 7 do 17 godina (66 odsto) procenjuje da je učenje na daljinu uticalo na smanjenje motivacije deteta, a čak 60 odsto smatra da će školovanje tokom pandemije imati negativan uticaj na dalje obrazovanje dece.
 

Mere štednje najviše su zastupljene upravo u oblasti njihovog obrazovanja, a ekonomska nestabilnost je najizraženija u najsiromašnijim domaćinstvima. Skoro jedna četvrtina domaćinstava (24 odsto) izveštava da su u nekom trenutku bili primorani da smanje troškove za hranu za sve članove porodice.

– Kada je reč o pristupu uslugama zdravstvene zaštite, u trećem talasu, od 55 odsto dece kojoj su ove usluge bile potrebne, čak 87 odsto je uspelo da ih ostvari. Pritom, istraživanje je pokazalo da usluga lekara specijaliste kao vrsta medicinske usluge najčešće izostaje, a glavni razlog je to što zdravstveni centar u određenom trenutku nije pružao potrebnu uslugu. Ipak, čak 78 odsto roditelja ne koristi usluge privatnog lekara, a ukidanje vanrednog stanja poboljšalo je pristup uslugama socijalne zaštite: 88 odsto dece korisnika starosti do 17 godina imalo je pristup ovim uslugama – izjavila je Dragana Jovanović Arijas iz Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije .

Ona je dodala da je sve prisutnija briga za pitanja mentalnog zdravlja, kako kod roditelja, tako i kod dece.

– Za skoro petinu ispitivanih lica do 17 godina pandemija je imala uticaj na pogoršanje mentalnog stanja, pa se ono sada ocenjuje kao lošije nego pre pandemije. To su u većem procentu deca starijeg uzrasta od 13 do 17 godina. Sa druge strane, eksperti očekuju i neke pozitivne uticaje, kao što su mogućnost povećanja digitalne pismenosti, smanjivanje digitalnog jaza i unapređenje digitalnih veština nastavnika – istakla je Jovanović.