Vaspitna ćuška, za mnoge roditelje i danas je prihvatljiva metoda kojom im se čini da uspešno disciplinuju decu, a neki čak smatraju da poslovica „Batina je iz raja izašla” ima utemeljenje u praksi i tvrde da su samo lepo vaspitana deca ona koja su na svojoj koži osetila „prutić”.
Roditelji Endru i Mirijam iz Australije su pristalice takvog načina vaspitanja, a izjavom da redovno fizički kažnjavaju decu završili su na stubu srama. Kako su objasnili, decu udaraju, jer je to jedini način da kontrolišu njihovo ponašanje.
– Batine vidimo kao jedan od alata, ali to nipošto nije prva stvar za kojom posežemo. Pazimo, isprobali smo i druge načine, ali ako smo u situaciji kad smatramo da je to najučinkovitije sredstvo, zamolimo dete da samo dođe do nas. Ne jurimo ga po kući, već kažemo „Dođi”, ono posluša naredbu, a onda ga udarimo – objasnila je Mirijam.
Foto: Freepik
Nije iznenađujuće da je grupa drugih roditelja, nezadovoljnih ovim priznanjem, prozvala Endrua i Mirijam, a njihovu metodu vaspitanja opisala kao zlostavljanje i nasilje.
– Vi vršite nasilje nad nemoćnim bićem. To je zlostavljanje, a opravdanje ne postoji – napisala je jedna žena.
Međutim, bilo je i onih koji su se saglasili sa metodom fizičkog kažnjavanja kao „pomoćnim sredstvom” u vaspitanju, pa je tako jedan otac podržao Endrua i Mirijam:
– Mislim da je batina dobar način korekcije ponašanja, pozitivan alat i zato ga i ja primenjujem na svojoj deci.
Fizičko kažnjavanje obuhvata aplikaciju nekog oblika fizičkog bola kao odgovor na neželjeno ponašanje, u ovom slučaju deteta. Da li dete treba fizički i emotivno kažnjavati, objašnjava psiholog Mina Ilić.
– Postoji mnogo načina na koje roditelj može da priđe detetu i ukaže mu na grešku, ali fizičko kažnjavanje deteta ne bi trebalo da bude način – kaže za Telegraf psiholog Mina Ilić.
Dete će misliti da je u redu biti žrtva
Prema njenim rečima, fizičko i emotivno kažnjavanje ostavlja posledice, pa čak i traumu kod deteta.
– Ono će u toku odrastanja misliti da je normalno da kada nešto skrivi bude žrtva i da je greška nešto što se ne oprašta. Roditelji moraju da budu svesni da sve kreće iz porodice i iz njihovog načina na koji pristupaju deci – naglašava psiholog.
Foto: Freepik
Kako kaže, ukoliko je fizičko kažnjavanje dominantno u odnosu roditelja i deteta, neminovno je da će dete imati pogrešan utisak o sebi i svetu, a to može dovesti do velikih posledica i do problema u ponašanju tokom odrastanja.
– Kada roditelj fizički kažnjava dete, to je odlika nemoći, i ne samo da je on nemoćan, već i dete koje ne zna da se odbrani. Ne radi se samo o fizičkoj boli, već o emotivnoj koja ostaje urezana u sećanje – objašnjava psiholog Mina Ilić.
Roditelji često kažu da je dete nemirno i tvrdoglavo i da je batina jedino rešenje da ga „nauče pameti”. Međutim, psiholog objašnjava da uvek treba da krenemo od sebe i zapitamo se kako bismo mi taj problem objasnili sebi.
– Da li udarite sebe kada pogrešite nešto? Naravno da ne. Već sednete i razmislite kako je i zašto došlo do toga. Na isti način treba postupati i sa detetom – naglašava Mina Ilić.
Psiholog ističe da vaspitanje ne bi trebalo da bude „kroćenje dece”, već učenje o pristupu životu, svetu i sebi.
– Deca ne bi trebalo da se treniraju i da im se šalje poruka da moraju da se uklapaju u očekivanja. Poenta je kreirati osobu koja će biti srećna, zadovoljna i koja će imati samopouzdanje, a metodom fizičkog kažnjavanja se pravi nešto sasvim suprotno od toga – zaključuje psiholog Mina Ilić.
Izvor: telergaf.rs
Komentari (0)