Vršnjačko nasilje u Srbiji: Deca samo kopiraju ono što vide

Deca se ne rađaju zla, a kada čine zlo, potrebno je pružiti im pomoć i podršku da promene ponašanje, kaže za BBC News na srpskom Jelena Vukčević, psiholog i specijalista za prevenciju i tretman problema u ponašanju kod dece i odraslih, povodom slučaja vršnjačkog nasilja zabeleženog u Kraljevu pre nekoliko dana. Okružen trojicom vršnjaka, dečak iz Kraljeva pao je na pod pošto ga je jedan od napadača udario u glavu.

Ovaj najnoviji slučaj nasilja među mlađim tinejdžerima novo je upozorenje zemlji u kojoj je skoro polovina dečije populacije izložena ovakvom obliku zlostavljanju.

Pošto se snimak incidenta proširio društvenim mrežama, policija je po službenoj dužnosti pokrenula istragu i pronašla trojicu tinejdžera koji su osumnjičeni da su 25. oktobra zlostavljali vršnjaka na ulici u centru grada, navodi se u saopštenju MUP-a. Jednog od nasilnika prijavio je otac, rekavši da je pogrešio i da treba da odgovara za postupak.

Ne postoji profil deteta koji će sigurno postati počinilac nasilja, kaže Jelena Vukčević. Međutim, postoje faktori rizika, upozorava ona.

– Naše iskustvo govori da nasilna deca ne dolaze iz savršenih porodičnih uslova života, to nisu deca kojima je sve dato na dlanu, pa čine to iz obesti ili osećaja superiornosti. Naprotiv – kaže Vukčevićeva za BBC News na srpskom.

Dete koje vrši nasilje uglavnom ima neki problem u porodici, objašnjava.

– Pojedina deca čak žive u porodicama koje su na prvi pogled funkcionalne, ali roditelji imaju neke svoje probleme ili izazove sa mentalnim zdravljem, pa ne mogu uvek da budu tu za dete. Na decu ne utiče samo porodica, nego i šira društvena sredina, mediji i internet – dodaje ona i navodi da nasilje funkcioniše u „začaranom krugu”.

– Veliki broj dece koja vrše nasilje su bila žrtve vršnjačkog ili nasilja u porodici.

Mladi gledaju kako se odrasli nose sa sopstvenim frustracijama i emocijama, kaže.

– Deca vide da neki ljudi nemaju posledice, neki ljudi su zbog agresivnog nastupa ili nasilničkog ponašanja uspeli da postignu neke ciljeve, pa iz toga zaključuju da, ako se budu tako ponašali, biće kul, njih će se svi plašiti – objašnjava ona.

– Iako se radi o „pogrešnom sagledavanju stvari, iz dečije perspektive to ima smisla, zato što deca nemaju razvijeno kritičko mišljenje. Osim što kod dece treba razvijati kritički pogled na svet, važno je podsticati i saosećajnost za druge. Danas su ljudi otuđeni, pa je samim tim saosećajnost mnogo manja, a deca samo kopiraju ono što vide – kaže Jelena Vukčević.

Prema podacima UNICEFA-a iz 2019. godine, u Srbiji je oko 65 odsto učenika i učenica bar jednom doživelo nasilje, a 22 odsto njih je prijavilo učestalo vršnjačko nasilje. Navodi se i da je 70 odsto dečaka i 68 odsto devojčica od 6. do 8. razreda doživelo i rodno zasnovano nasilje u školi.

Od 173 državne škole u Beogradu, najmanje 67 je prijavilo teži oblik vršnjačkog nasilja između januara 2020. i marta 2021. godine, pokazuju podaci koje je prikupio Centar za istraživačko novinarstvo (CINS).

Tragedija iz 2011. godine, kada je četrnaestogodišnji Aleksa Janković počinio samoubistvo zato što je, kako se smatra, dugo bio izložen vršnjačkom nasilju, izrodila je građansku inicijativu „Aleksin zakon”, koja se zalaže za uvođenje strožih kazni za počinioce, ali i one koji zataškavaju nasilje.

U martu ove godine, Vlada Srbije je pokrenula nacionalnu platformu za prevenciju nasilja u školama „Čuvam te” za podršku i edukaciju roditelja i nastavnika.

Vršnjačko nasilje je problem globalnih razmera, a najpogođeniji su tinejdžeri – škola je bezbedno mesto tek za polovinu učenica i učenika u svetu uzrasta 13 do 15 godina, pokazuje analiza UNICEF-a iz 2018. godine.
 

Srbija, deca i vršnjačko nasilje: „Deca samo kopiraju ono što vide” – zašto su neka od njih nasilna >>