Širom sveta majke su prezaposlene, potplaćene, često usamljene i osećaju se krivima za sve, od epidurala do hranjenja iz bočice. Prenosimo vam delove teksta koje je za britanski Gardian napisala Eliana Glaser povezujući probleme modernog majčinstva sa nedorečenim zadacima feminizma.
.jpg)
Foto: Freepik
Sredina jedne mračne novembarske noći očekivala sam svoju prvu bebu. Ali umesto radosnog iskustva kojem sam se nadala, prebačeni smo u operacionu salu na hitni carski rez u opštoj anesteziji. Imam opasnu komplikaciju i život mog sina je ugrožen. Četiri sata ranije babica me poslala kući i rekla mi da ne mogu da ostanem u bolnici i da dobijem epidural jer porođaj nije pravilno „uspostavljen”.
Prošlo je nedelju dana kasnije i vratio sam se kući sa sinom koji je, srećom, izvukao. Ali mučim se. Ako me neko pita kako sam, ljubaznim glasom, moj glas puca. Provodim puno vremena sedeći na krevetu u ogrtaču mlekom umrljanom. Za nekoliko dana moj partner će se vratiti poslu.
.jpg)
Foto: Freepik
Pet godina kasnije. Umoran sam i gladna i sama sam sa decom koja se prepiru u kadi. Bilo je to dugo veče u kom sam pokušavala da suzdržim narav. Moj sin udara svoju malu sestru. Vičem tako glasno da me grlo boli, izvučem ga iz kupatila i zatvorim u svoju sobu. Dala sam mu peškir, ali još uvek me obuzima kajanje. Nakon što legnu u krevet, očajno pretražujem veb stranice za roditelje, tražeći sigurnost. Ali sve što nalazim je neprikladno.
O poteškoćama majčinstva se ćuti
Prečesto se zataškavaju neizbežne mane majčinstva da mlade žene ne bi „odlagale”. Realizam je politički čin: on gradi solidarnost i bolje uslove. Kao majka osećala sam se očajno usamljenom, egzistencijalno dosadnom i mučno poniženom oštrim strancima u autobusu. Panično sam se držala svog profesionalnog i društvenog identiteta dok sam se probijala kroz svet beba i hitao provlačila nesrazmernih vremenskih zona škole i posla. Osećam se kao da propadam svaki dan otkako se moj sin rodio pre 11 godina.
Sve ovo se dešava uprkos činjenici da imam dobra sredstva i podršku. Nisam imala tretmane za plodnost, pobačaje, postnatalnu depresiju ili poteškoće sa dojenjem. I ovo je bilo sve pre pandemije.
.jpg)
Foto: Freepik
Takođe sam, žurim da dodam, veoma srećna majka. Moja deca su osvetlila moj život. Patetično mi nedostaju kada odu negde da prespavaju. Ali dobre delovi majčinstva ne zahtevaju potvrdu. Idealizacija majčinstva je svuda u našoj kulturi.
Pročitaj još
Kad mama poludi spasavaj se ko može
Majčinstvo je jedna od neprijatnih malih tajni našeg modernog, prosvetljenog društva. Evo nas sa više od 100 godina feminizma za nama, uključujući 50 godina feminizma drugog talasa. Ipak, majke su i dalje nedovoljno plaćene, prezaposlene, eksploatisane, nevidljive, izbezumljene, izolovane i trajno krive.
Statistika diskriminacije u Britaniji
U Velikoj Britaniji polovina majki razvija mentalni problem pre ili posle rođenja, prema Nacionalnom trustu za porođaj (NCT). I 10% do 15% doživljava postnatalnu depresiju; mnogi istraživači veruju da je broj još veći. Oko 30% nasilja u porodici započinje u trudnoći. Samoubistvo je glavni uzrok smrti majki tokom prve godine njihovog deteta. Skoro polovina majki mlađih od 30 godina oseća se često ili usamljeno; 82% se ponekad oseća usamljeno.
Prema istraživanju Univerzitetskog koledža u Londonu iz 2019. godine, manje od 7% parova podjednako deli domaće opterećenje – a kamoli mentalno. Većina majki radi sa skraćenim radnim vremenom, gde je plata niža, a izgledi za unapređenje smanjeni za više od polovine. Do trenutka kada prvo dete žene navrši 12 godina, ona je u proseku plaćena 33% manje od muškarca, prema Institutu za fiskalne studije. Ako postanu očevi, zarada muškaraca raste.
.jpg)
Foto: Freepik
Ako bi majke zaista radile ono što preporučuju časovi Nacionalnog zajednice za porođaje Velike Britanije-a, industrije saveta i mediji, imale bi decu od 20 godina, ne bi pile dok pokušavaju da zatrudne, izbegavale bi alkohol, kofein i mnoštvo ukusnih namirnica dok su trudne i držale se dalje štetnih materijala i sredstva za čišćenje. Izabrali bi „prirodni” centar za rađanje babica i izbegli anesteziju. Dojile bi isključivo i na zahtev najmanje šest meseci. Ne bi radili – ili samo vrlo kratko vreme – tokom prve tri godine.
Ovo nije realan način života
Bilo kakve pritužbe majki na takve standarde nailaze na replike: „Dakle, mislite da ste prva osoba koja je rodila dete?” Majčinstvo je postalo neobično zona bez politike.
Pročitaj još
Kad si mama može biti teško
Majke u brojnim zapadnim zemljama danas provode više vremena brinući se o svojoj deci nego pre 50 godina. Nekada su mame decu vodila na posao, a rad od kuće bio je uobičajen za žene i muškarce. Ipak, kombinovanje porodice sa poslom sada je svakodnevna borba svake majke.
Roditeljstvo je u prošlosti bilo raznovrsnija i često opuštenija stvar, a deca često nisu bila primarna. Često je savetovana da se decom bude strog, da im se ne prokazuje naklonost kako s ene bi razmazili.
U stvari, tek kasnije u 20. veku popularni stručnjaci za roditeljstvo verovali su da bi majke trebalo da se igraju sa svojom decom i kao dužnost i kao instinktivno zadovoljstvo; pre toga se to smatralo štetno preterano stimulišuće. Nevoljne majke da „postale aspekt svake aktivnosti”.
.jpg)
Foto: Freepik
Majke su počele da gublje strpljenja. S druge strane uslovi rađanja su se poboljšali , ali majke požele da plaćaju cenu samopožrtvovanja. Majke koje se sve vreme trude da budu dobre „odriču se svakog zadovoljstva, celog ličnog života, omogućavajući im da preuzmu ulogu žrtve”, napisala je 1949. Simon de Bovoar u knjizi Drugi pol.
Vraćanje „prirodi” opterećuje mame
Nekada su se žene borile za epidural, a danas je vraćaju „prirodnom porođaju”. U Velikoj Britaniji veličaju se mame koje nisu koristile epidural, a žene širom zemlje pisale su da to nije bitno da majka može da rodi kako želi.
Prirodno majčinstvo je isključivo predstavljeno sa fokusom na ženu. Babice su predstavljene kao pomoć ženama u postizanju porođaja bez lekova.
Dolazi do ratovi roditeljske kulture – prirodni porođaj, medicinski potpomognut porođaj, dojenje ili bočica, puno radno vreme ili boravak kod kuće, roditeljstvo zbog privrženosti ili ostavljanje beba da plaču dok s ene uspavaju. U stvarnosti, ženski izbor je pokriven izvesnom težinom da se samo prirodno smatra vrlinom i valjanom.
Jesam za dete, ali jesam i za majku. Majke se previše trude, a društvo se ne trudi ni približno dovoljno. Majčinstvo je nedovršeni posao feminizma.
Komentari (0)