U susret danu porodice: U Srbiji sve manje brakova i sve manje beba

U iščekivanju Međunarodnog dana porodice koji se obeležava 15. maja prikazaćemo vam kako izgleda prosečna porodica u Srbiji.

Foto: Freepik

Protekla godina bila je obeležena neizvesnošću u vezi sa pojavom koronavirusa, a parovi su svoje planove stavili na pauzu. U protekloj 2020. godini beleži se dramatično manji broj sklopljenih brakova. Protekle godine sklopljeno je 23.914 brakova, što je dramatično manje sklopljenih brakova nego ranijih godina. Primera radi svoju ljubav je krunisalo skoro 12.000 parova više u 2019. godini. Interesantan je podatak da je u aprilu mesecu prošle godine u aprilu venčalo se svega 174 parova. Poređenja radi u istom mesecu 2018. godine venčalo se 4.229 parova, a naredne godine istog meseca venčalo se 2082 parova. To nas navodi na činjenicu da je broj brakova u aprilu prošle godine verovatno bio najmanji u istoriji Srbije. 

Parovi se odlučuju za brak u proseku oko tridesete godine. Muškarci se venčavaju u 31 godini, dok se žene venčavaju i dobijaju prvo dete u 28 godini života. 

Epidemija koronavirusa znatno je uticala na porodicu u Srbiji, pogotovo kada se setimo da je parovima savetovano da odlože proširenje porodice. Zbog neizvesnosti koja je vladala parovi odložili svoje planove u vezi sa trudnoćom što se vidi i po broju rođenih beba prethodne godine. U 2020. godini rođeno je 61.693 živorođene bebe što je u odnosu na 2019. godinu manje za 2,8 odsto. U proseku porodica u Srbiji ima 1,52 deteta.

Prvo dete majke rađaju u Srbiji u 28 godini života, dok drugo dete u proseku majke rađaju dve godine nakon prve bebe, u 30 godini života. Godine starosti majke u slučaju trećeg deteta u momentu rađanja će biti 32 godine. Ovo nam govori da najčešće majke rađaju decu sa dve godine razmaka.

Svaka peta porodilja u Srbiji je radno neaktivna ili nezaposlena, a  dečijeg dodatka prima 226.289 mališana. Prema podacima Zavoda za statistiku iz 2019. godine deca imaju najveći rizik da žive u siromaštvu, skoro trećina deca do 17 godina živi u riziku od siromaštva.
 

Domaćinstva u Srbiji polovinu svojih prihoda daće na hranu, bezalkoholno piće i osnovne tekuće mesečne račune. Ostala sredstva preraspodeliće za transport, zdravlje, obrazovanje, komunikacije, kulturu, sport, itd.
 

Najugroženija su deca starosti su od 6 do 14 godina i upravo starosna grupa najčešće je na aktivnoj evidenciji centara za socijalni rad. Na toj evidenciji skoro je isti broj devojčica (48,4%) i dečaka (47,9%) navedenog uzrasta.

Prema UNICEF istraživanju roditeljima u urbanim sredinama je teže da izbalansiraju posao i porodicu. Isto istraživanje kaže da je nešto teže majkama da uravnoteže posao i porodicu. Većina poslodavaca nema posebne uslove rada za roditelje sa decom, a najčešće prakse za podršku porodici od strane poslodavca su fleksibilno rano vreme, rad od kuće i jednokratna pomoć pri rođenju deteta. Skoro potpuno zanemarene prakse poslovne prakse su pogodnosti za samohrane roditelje, skraćeno radno vreme, obezbeđeni uslovi za dojenje na poslu, itd.
 

Ostaje da se vidi na koji način će se razvijati porodica u Srbiji. sasvim je očigledno da je ona i u budućnosti biti manja. Parovi se iz mnoštva razloga odlučuju za kasnije osnivanje porodice, nego ranije, ali je očigledan i trend manjeg broja dece u porodici nego proteklih decenija. Kako bi motivisali mlade na bračni i roditeljski život institucije su raznim zakonima, prilično neuspešno pokušavale, da promene trenutnu demografsku sliku Srbije. Ostaje pitanje da li mere mogu pomoći ili sistem treba da se menja iz korena kako bi mladi želeli da osnivaju porodice ranije. Ili je vreme velikih porodica možda već odavno prošlo.