Badem – svakodnevno po 45 grama, za ljubav, sreću i zdravlje

Tokom istraživanja naučnici „American Heart Association” otkrli su da je često konzumiranje orašastih plodova važno u prevenciji rizika od pojave visokog krvnog pritiska, kao i drugih kardiovaskularnih bolesti. Neki naučnici smatraju da badem delimično štiti i od karcinoma.

Ne samo što čuva naše srce, snižava holesterol, održava nivo gvožđa u našem organizmu, badem ima povoljno dejstvo i na spermatozoide.

Badem predstavlja tradicionalni lek koji se koristi na Bliskom istoku, a njegove blagodeti su i naučno dokazane. Sadrži veliku količinu vitamina E, koji ima antioksidativno dejstvo. Bakar, mangan, magnezijum, fosfor, cink, kalcijum, gvožđe – svi zajedno nalaze se u plodu badema.

Svakodnevno konzumiranje 45 grama badema čuva srce, dok 30 grama sadrži istu količinu kalcijuma, što je ekvivalentno četvrtini mleka iz mleka.

Koristi se i u kozmetici, za lečenje akni i podmlađivanje kože.

Ljudi koji su oboleli od dijabetesa tipa 2, svakodnevnim uzimanjem badema, pokazali su u analizama poboljšanje fizičkog stanja.

Badem pomaže u pročišćavanju arterija i smanjenju holesterola.

Vrlo je važno uzimati bademe tokom trudnoće. Deca čija su majke uzimale bademe postižu bolje rezultate na testovima inteligencije.

Bademi se često preporučuju ženama posle porođaja, za brži oporavak organizma.

Badem je vrsta drveta poreklom iz Irana i okolnih zemalja, ali široko uzgajan na drugim mestima. Istovremeno je i ime jestivog i široko gajenog semena ovog drveta. Svrstava se u grupu koštunjavih plodova, kao što su kikiriki i orasi, a blizak je kajsijama, višnjama, breskvama i šljivama.

Blagotvorno dejstvo badema na ljudski organizam proučavali su ljudi još u drevnoj Kini. Iz ove regije badem je donesen u Evropu, gde je doživeo globalnu ekspanziju. U Španiju i Portugaliju bademe su doneli arapski trgovci, dok su Francuzi još u 14. i 15. veku bademovo mleko koristi za pripremu finih peciva i preparata.

Stari Rimljani su na venčanjima na mladu i mladoženju bacali bademe kao simbol plodnosti. Ovaj običaj kasnije se proširio na Evropu, u kojoj je badem simbolizovao ne samo plodnost, nego i ljubav, dobro zdravlje i sreću.

Šveđani ga i danas koriste za Božić. Jedan badem sakriju u puding od pirinča, verujući da će onaj koji ga pronađe, imati sreće tokom naredne godine.

Izvor: RTS.rs
 

Šta znači hraniti se ZDRAVO u trudnoći? >>