I nauka potvrdila – bake su više vezane za unučad nego za svoju decu

Često od baka možemo čuti da su unučad za njih najveće blago u životu. Da je zaista tako, pokazala je i sprovedena studija, kojom je ustanovljeno da su bake emocionalno povezanije s unučadima nego s vlastitom decom.

Još od 1960-ih istraživači su kao razlog dužine života nakon reproduktivnih godina naveli provođenje vremena s najmlađima, koji nam, sudeći prema ovoj teoriji, pružaju psihičku podršku. Neki od poslednjih dokaza ističu da su bake zaslužne za dečju bezbrižnost, blagostanje, kao i ostvarivanje većih uspeha.

Kako bi što bolje shvatio šta se dešava, antropolog Džejms Rajling sproveo je istraživanje koje je obuhvatilo 50 baka s najmanje po jednim unučetom u dobi od 3 do 12 godina. Služeći se magnetnom rezonancom, kako bi skenirali mozgove baka dok gledaju fotografije svoje voljene unučadi, dece i odraslih s kojima nisu u rodbinskoj vezi, došli su do zanimljivih rezultata.

– Ono što posebno odskače je aktivacija delova mozga povezanih sa emocionalnom empatijom. Bake su vođene onim što njihova unučad osećaju kada imaju interakciju s njima. Ako su njihova unučad srećna, one su takođe srećne. Ako su tužni ili plaču, i one osećaju njihovu tugu i uznemirenost.

Sličnu vežbu naučnici su izveli i sa očevima.

Aktivnost kod baka u proseku je bila jača nego kod očeva, iako je bilo i onih koji su imali jednaku aktivnost u tim delovima mozga. Kada su na red došle fotografije odrasle dece, kod baka su aktivirani nešto drugačiji delovi mozga, koji su povezani s kognitivnom empatijom.

Naučnici to shvataju kao da su bake nastojale kognitivno shvatiti svoju odraslu decu, a ne emocionalnim putem.
 

Emocionalna empatija je kada možete da osetite ono što neko drugi oseća, a kognitivna kada na kognitivnom nivou razumete šta neko drugi oseća i zašto.
 

To možda objašnjava zašto su bake uzbuđenije kada se sretnu sa unučićima nego s vlastitom decom.

Mala deca su verovatno razvila sposobnost manipulisanja ne samo mozgom majke već i mozgom bake. Odrasle osobe nemaju taj „faktor”, tako da ne dobijaju isti emocionalni odgovor od svojih roditelja.

Naučnici će sada nastojati da sprovedu i studiju nad dekama, ali i drugima koji brinu o deci, kako bi napravili poređenja.