Srbija svake godine izgubi 35.000 ljudi

U Srbiji svake godine nestane po jedan gradić, a može se reći da je već sada na putu da održi ovaj neslavan trend. Prema statistici, već od januara do juna manje nas je za 22.000, piše „Blic”.

Naime, od januara do juna ove godine rodilo se 29.314 beba, što je za 1,2 odsto manje nego za isti period prošle godine, kada je ukupan broj živorođenih iznosio 29.666. Beleži se tako pad od 352 rođenih. Za to vreme broj umrlih u prvih šest meseci ove godine iznosio je 51.569, što je kad se uporedi isti period prethodne godine manje za 1,4 odsto, kada je broj umrlih bio 52.309.

Demograf Vladimir Nikitović kaže za „Blic” da su novi podaci i smanjen broj rođenih i umrlih za nešto više od jedan odsto na nivou statističke greške, te ne dovode do promena trendova. Poslednjih godina, kako upozoravaju domaći stručnjaci i istraživanja Ujedinjenih nacija, Srbija svake godine gubi oko 37.000 stanovnika. Recimo, jedan Novi Bečej manje.

– Imamo stabilan trend bez pogoršanja u poslednjih deset godina i nema nekih ozbiljnijih promena. Da bismo dostigli stopu rađanja kakvu imaju skandinavske zemlje ili Velika Britanija od dvoje dece po majci i zaustavili pad, potrebno nam je barem 20 godina, a i kada bi se to dogodilo, ne bismo odmah osetili pozitivne posledice. Praktično bi nam bilo potrebno 30 godina da bismo imali broj rođenih na nivou od pre 10 godina. U Rusiji su, recimo, imali skokove u rađanju, ali to je bilo kratkoročno, došlo je do nekog pomeranja nivoa u broju rođenih, ali su se opet vratili na neki očekivan nivo na kojem su i bili – rekao je Nikitović.

Predviđati je teško, jer sad bi trebalo znati šta će raditi generacije dece koje su se tek rodile. Treba da se isprati čitava jedna generacija koja je stupila u reproduktivno doba, dakle nekih 20 godina, da bi se znalo da li su efekti nekih političkih mera i drugih faktora za povećanje nataliteta bili uspešni. Sa druge strane, šokovi globalnih razmera, poput velikih ratova ili trenutne pandemije koju preživaljavamo, obično dovode do promena. Kako će ljudi reagovati na koronavirus i da li će da odlažu rađanje zavisi, kako kaže, od dužine trajanja ove situacije.

– Teško je još predvideti kako će ljudi da reaguju. Ako se ova neizvesnost produži za šest meseci ili još duže, verovatno će doći do odlaganja rađanja i svi će se pa i mi suočiti sa padom stope rođenih. Shodno tome može se očekivati da kada se sve završi, dođe do kompenzacije, kao posle velikih ratova, te bude povećan broj rođenih. Desiće se možda novi generacijski bebi-bum – nastavio je demograf.

Kako dodaje, broj umrlih će biti manje-više isti, a onda će početi polako da se smanjuje jer odlazi takozvana bebi-bum generacija rođena odmah posle Drugog svetskog rata. Ali to smanjenje će biti kratkog daha. Prosto, sve nas manje ima pa i ne može da nas umire više nego što nas je. Tako da će i dalje biti oko 30.000 više umrlih nego rođenih. U prethodnoj deceniji bilo je godina, poput 2012, kada je broj rođenih porastao za skoro 2.000, ali dugoročno gledano to nema velikog efekta.

Prošle godine rođeno je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, 64.399, dok je umrlo 101.458. Prema rečima demografa Danice Šantić, u Srbiji trenutno živi manje od sedam miliona stanovnika. To je prvi put posle 53 godine da je broj stanovnika pao ispod sedam miliona. U 2018, kako pokazuju oficijelni podaci, rođeno je 63.975 beba, dok je 101.665 ljudi umrlo, čime je nastavljen negativni prirodni priraštaj koji traje već tri decenije.

Prosečna starost u Srbiji je 43 godine i 1,48 dece prosek je po bračnom paru. Našoj zemlji je potreban prosek od 2,1 rođenog deteta da bi se održala prosta reprodukcija, samo da bi se ostalo na trenutnom nivou. Poslednjih godina primećuje se lagano povećanje broja rođenih, ali to nije dovoljno. Srbija ima negativan prirodni priraštaj od 1992. godine, od kada je izgubila više od 600.000 stanovnika.

– Ti problemi su višedecenijski, jer negativni prirodni priraštaj u Vojvodini traje od 1989. godine. Beograd je jedini region u Srbiji koji beleži porast broja stanovnika, ali samo zahvaljujući doseljavanju, jer nijedna beogradska opština nema pozitivan prirodni priraštaj – izjavila je ona.

Ono što našu zemlju treba najviše da zabrinjava po rečima Nikitovića je smrtnost sredovečnih i starih građana, koja je nedopustivo visoka.

– To su jako loši pokazatelji, gde smo na samom dnu u Evropi. Imamo malo zdravih godina života. To može da se izbegne boljom primarnom zdravstvenom zaštitom i razvojem društva i sistema koje kod nas stagnira. Srećom, poslednji podaci govore da nemamo porast broja umrlih u odnosu na prošlu godinu, krećemo se u okviru proseka u poslednjih 20 godina, ali videćemo kada se sravne brojevi do kraja pandemije – izjavio je Nikitović.

2019 | 64.399 | 101.458

2018 | 63.975 | 101.665

2017 | 64.894 | 103.722

2016 | 64.734 | 100.834

2015 | 65.657 | 103.678

2014 | 66.461 | 101.247

2013 | 65.554 | 100.300

2012 | 67.257 | 102.400

2011 | 65.598 | 102.935

2010 | 68.304 | 103.211

Izvor: Blic.rs