To je zaključak nedavno sprovedenog istraživanja koje je pokazalo da je izbirljivost stabilna osobina od detetove četvrte do devete godine.
Istraživači navode da se čini da su prehrambene navike povezane s ponašanjima, kao što su zabrane i zahtevi, nižom emocionalnom regulacijom i brzim promenama raspoloženja kod dece. Kažu i da izbirljivost u hrani može biti „zaštitni faktor” od povećanog indeksa telesne mase i gojaznosti kod dece. Takođe, nijedno dete koje je učestvovalo u istraživanju nije imalo prenisku telesnu težinu i nedostatak makronutrijenata.
Doktorka Megan Peš, i sama majka troje dece (bebe od osam meseci, i dece od tri i pet godina), bila je vođa studije o deci koja su izbirljiva u jelu.
– I sama to živim. Kada sam pogledala podatke, stvarno sam se zainteresovala za izbirljivo jedenje zbog onoga što sam doživljavala kod kuće – rekla je Peš.
Foto: Freepik
Ona je objasnila da su deca koja su učestvovala u studiji spadala u jednu od tri kategorije po izbirljivosti: nisko, srednje i jako izbirljivu decu. Kaže da je danas pritisak na roditelje veliki, a vršenje pritiska na decu ne povećava verovatnoću da će ona jesti određenu hranu. Istraživanje je pokazalo da u slučaju pritiska izbirljivost postaje još izraženija.
Studija je pokazala da, bez obzira na to što nisu želela da jedu sve što im se ponudi, sva deca iz studije su se dobro razvijala, čak i ona jako izbirljiva, rekla je Peš.
Različiti ciljevi za različite roditelje
Izbirljivost u ishrani može biti frustrirajuća za roditelje, a Peš poručuje da se željeni ciljevi postižu na individualnom nivou. To znači da neće svako imati isti pristup ili tehniku, ali i da nikoga ne treba osuđivati zbog načina na koji će pokušati da utiče na dete.
– Ako vam je cilj da naterate dete da pojede bilo kakve kalorije tako da možete da pređe na sledeći obrok, neću vam reći da pokušate ipak da ubacite malo brokolija u sve to. Kada su u pitanju oni koji će pokušati da utiču na nepce svog deteta, vredi pokušavati – kazala je doktorka i još jednom naglasila da je u redu da roditelji smanje pritisak.
Saveti za roditelje
Izgradnja poverenja u izboru hrane vašeg deteta i povećanje pozitivne izloženosti određenoj hrani dve su intervencije koje polako mogu da promene odnos deteta prema namirnicama koje je prethodno odbijalo.
– Možda će biti potrebno da malo popustite. Nemojte ih terati i prisiljavati da uzmu barem griz, jer ako se uznemire, a ta hrana nije njihov izbor, s njom će stvoriti negativnu povezanost – objasnila je Peš.
Umesto prisiljavanja, ona savetuje povećavanje pozitivne izloženosti, tako što ćete dete voditi sa sobom u prodavnicu. Puštajte dete da učestvuje u odabiru proizvoda i da pomaže u pripremi obroka. U smanjenju negativnih reakcija može pomoći i hrana koja je dostupna samo na stolu, ali koja nije na dečjem tanjiru.
Foto: Freepik
Stav deteta polako će se menjati. Promene u izbirljivoj ishrani događaju se polako i roditelji znaju vrlo lako da se predaju i postanu frustrirani ako se stvari ne menjaju dovoljno brzo. Međutim, nemojte odustati. I dalje pronađite načine kako decu da izložite određenoj hrani koju odbijaju. Promena će se vremenom dogoditi.
Kako je već spomenuto, uključite decu u planiranje obroka, kupovinu namirnica, pripremu hrane. Peš kaže da će roditelji biti iznenađeni njihovom spremnošću da isprobaju hranu u čiju su pripremu bili uključeni.
Postoje dobri načini kako uključivati decu iznad tri godine u ove procese. Primeri izlaganja dece jajima prema njihovom uzrastu:
- deca od tri do pet godina mogu da izaberu jaja;
- deca od 6 i 7 godina mogu da polome jaja;
- deca od 8 i 9 godina mogu da mute jaja;
- desetogodišnjaci mogu da pripreme jaja.
Ipak, stručnjaci napominju da ista strategija neće biti najbolja za svako dete, a da priprema svakog obroka ne treba da bude zabava.
Izvor: N1 info
Komentari (0)