Psihološka istraživanja o ranom razvoju uticala su na to da se stavovi o roditeljstvu vremenom menjaju i postaju humaniji i slični današnjim. Još tokom pedesetih i šezdesetih godina, jedna grupa psihologa zastupala je mišljenje da su bebe privržene za svoje majke jer one zadovoljavaju njihovu potrebu za hranom.
Međutim, druga grupa psihologa, među njima najpoznatiji Heri Harlov, smatrali su da je taj stav previše rigidan, i da se u njemu previđa važnost utehe, sigurnosti i ljubavi koje su presudne za rani razvoj svakog čoveka.
.jpg)
Foto: Youtube screenshot
Harlovljev eksperiment – za rani razvoj presudna mamina ljubav
Da bi dokazao svoj stav o važnosti fizičkog kontakta i utehe koju beba dobija dok je sa mamom, Harlov je izveo veoma interesantno i značajno istraživanje sa majmunima. On je bebe majmune odvojio od svojim majki, i umesto prisustva mama ponudio im da biraju svoje ”veštačke” mame. Jedna od njih je bila od žice, kruta i neudobna, dok je druga bila napravljena od mekanog materijala.
Zatim je testirao reakcije majmunčića u odnosu na to kod koje mame je bila flašica mleka. U jednoj situaciji je bila kod žičane mame, a u drugoj kod ”mekane”. Ono što je zanimljivo je da su majmunčići provodili značajno više vremena kod mekane mame u obe situacije. Čak i u slučaju kada im je hrana bila kod žičane, oni su se brzo vraćali kod mekane, nakon što popiju dovoljno mleka.
.jpg)
Foto: Youtube screenshot
U stresnim situacijama, bebama je neophodna mamina uteha
Osim što su majmunčići u Harlovljevom eksperimentu provodili više vremena kod mekane mame, zaključeno je da oni beže kod nje i u slučaju novih situacija i straha. Kada su u sobi u kojoj nikada nisu boravili smešteni sa mekanom mamom, majmunčići su bili skloni da istražuju sobu i povremeno se vraćaju u mamin zagrljaj. Bez mekane mame u sobi, bili su paralisani od straha.
Iako se bihejvioralni eksperimenti koji na bilo koji način mogu biti traumatični po ljude ili životinje danas više ne sprovode, Harlovljev eksperiment je za psihologiju kao nauku veoma značajan jer pruža nedosmislen dokaz o važnosti majčinog dodira i pružanja ljubavi i sigurnosti detetu u ranom uzrastu.
Danas nam je poznato da uloga mame podrazumeva mnogo više od toga da beba bude sita i presvučena. Bez obzira da li je reč o dojenju, igri, uspavljivanju, ono što je presudno jeste da se beba oseća sigurno i voljeno pored svoje mame. U tome uspevamo ako reagujemo na bebine potrebe na pravi način, ako provodimo puno vremena u fizičkom kontaktu sa bebom, ali i dozvoljavamo joj da istražuje svet na svoj način i u skladu sa uzrastom.
Pogledajte video u kome Heri Harlov objašnjava i prikazuje svoj eksperiment sa majmunima i veštačkim mamama
Pročitajte još>>PRVA BEBINA SLIKA SVETA U VELIKOM MERI ZAVISI OD INTERAKCIJE SA MAMOM
Reference: Association for psychological science
Komentari (0)