Medicinske sestre i babice predstavljaju gotovo 50% globalne zdravstvene radne snage. Na svetskom nivou postoji nedostatak svih profila zdravstvenih radnika, a više od 50% trenutnog nedostatka zdravstvenih radnika čine medicinske sestre i babice. Da bi sve zemlje dostigle treći milenijumski cilj održivog razvoja o zdravlju i blagostanju, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje da će svetu do 2030. godine biti potrebno dodatnih devet miliona medicinskih sestara i babica.
Foto: Batut.org.rs
Medicinske sestre imaju ključnu ulogu u promociji zdravlja, prevenciji bolesti i pružanju primarne zdravstvene nege i zdravstvene nege u zajednici. Medicinske sestre i babice su često prvi, a ponekada i jedini zdravstveni radnici koje ljudi vide, a kvalitet njihove procene nege i nege u procesu lečenja je od presudnog značaja. Deo su lokalne zajednice deleći njenu kulturu, snage i ranjivosti i na taj način mogu da oblikuju i pruže efikasne intervencije za ispunjavanje potreba pacijenata, porodica i zajednica.
Ciljevi obeležavanja ovogodišnjeg Svetskog dana zdravlja su:
- da se skrene pažnja i uvaži rad i požrtvovanost medicinskih sestara i babica čija je uloga u pružanju zdravstvene zaštite neprocenjiva;
- da se naglasi značaj kontinuiranog usavršavanja medicinskih sestara i babica;
- da se pruži podrška ulaganjima u medicinske sestre i babice.
Foto: Batut.org.rs
Medicinske sestre i babice u Republici Srbiji
Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, sa mrežom instituta i zavoda uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije i Svetske zdravstvene organizacije – Kancelarije za Srbiju, svake godine obeležava 7. april, Svetski dan zdravlja, kao jedan od značajnih datuma iz Kalendara javnog zdravlja.
Prema podacima Komore medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije (KMSZTS) iz registra članova za 2020. godinu registrovano je 85.347 medicinskih sestara – tehničara koji rade u zdravstvenom i socijalnom, državnom i privatnom sektoru. Broj članova prema ograncima: Beograd – 227.00, Vojvodina – 21.298, Niš -15.798, Užice – 8786, Kragujevac – 14.225, Kosovo i Metohija – 2540. U ovom registru nema izdvojenih podataka za babice, što prema nekim ocenama ukazuje da je to kod nas „nevidljiva” profesija. Diplomiranjem stiču stručni naziv strukovna medicinska sestra – babica (viša stručna sprema) i medicinska sestra – babica (srednja stručna sprema), što je u svetu nepoznata profesija (ili je medicinska sestra ili je babica).
Foto: Batut.org.rs
Krovna strukovna asocijacija za medicinske sestre je Međunarodno veće medicinskih sestara (International Council of Nurses, ICN), a za babice Međunarodni savet babica (International Confederation of Midwives, ICM). Kod nas ima veliki broj registrovanih strukovnih udruženja, a izdvajaju se dva sa najvećim brojem članova: Udruženje medicinskih sestara i babica Srbije i Savez udruženja zdravstvenih radnika Srbije – Društvo medicinskih sestara.
U narednom periodu, u toku ove godine koja je od strane SZO proglašena za godinu medicinskih sestara i babica, i kasnije, neophodno je da se status i položaj medicinskih sestara uredi zakonskom regulativom: izradi zakon o sestrinstvu ili zdravstvenoj nezi, pravilnik koji definiše standarde i normative usluga koje pružaju medicinske sestre i babice, kao i da se revidiraju postojeći pravilnici, izrade protokoli i procedure za određene usluge koje pružaju medicinske sestre i babice, kao i standardi formalnog i neformalnog obrazovanja za medicinske sestre i babice.
Komentari (0)