Banka matičnih ćelija u Kragujevcu još čeka graditelja

Do obustavljanja radova došlo je jer je Jedinica za upravljanje projektima Vlade Srbije raskinula ugovor sa građevinskom firmom „Banković” koja nije mogla da okonča gradnju, podseća rektor Filipović. Shodno tome, očekuje se da na jesen bude nastavljena izgradnja centra u kojem će biti i prva nacionalna banka matičnih ćelija.

Saga o naučnom medicinskom centru u Kragujevcu, u kome bi banka matičnih ćelija bila samo jedan deo te naučne ustanove, počela je 2010. godine, kada se naš genetičar svetskog glasa Miodrag Stojković vratio u Srbiju, kako bi u rodnom Leskovcu, gde je otvorio kliniku za veštačku oplodnju, započeo bitku protiv bele kuge. U tom trenutku, a i svih narednih godina, centar za regenerativnu medicinu pominjan je kao deo Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu, zahvaljujući dekanu Nebojši Arsenijeviću, koji je leta 2018. godine, pod pritiskom i u sveopštoj medijskoj halabuci, smenjen sa mesta rektora Univerziteta u Kragujevcu, podseća Politika, uz napomenu da je Arsenijević ukazivao da su određeni centri moći u Beogradu protiv izgradnje centra u Kragujevcu i nacionalne banke matičnih ćelija.

Protokol o izgradnji naučnog centra parafiran je marta 2011. godine u Kragujevcu, a tada je najavljeno da će centar biti završen za godinu dana, budući da su sredstva obezbeđena, ali je ugovor o izgradnji ove nacionalne ustanove potpisan tek sredinom 2013. godine. Ipak, kamen temeljac za naučni centar u Kragujevcu postavljen je tek dve i po godine kasnije, januara 2016.

Do sada je izgrađeno oko 40% objekta, ali je izgradnja obustavljena početkom 2017. godine, kada je firma „Banković” zapala u probleme. Istovremeno, tada mediji počinju da izveštavaju o finansijskim malverzacijama Jedinice za upravljanje projektima (JUP), pa je do danas ostalo nejasno šta je pozadina priče o centru za regenerativnu medicinu u Kragujevcu, u koju su od 2010. godine bili upleteni mnogi srpski političari na važnim funkcijama, piše Politika.

Profesor Miodrag Stojković je svojevremeno apelovao da iz Srbije negde drugde godišnje ode najmanje četiri miliona evra, zato što se dve hiljade uzoraka matičnih ćelija iz krvi i pupčane vrpce šalje u inostranstvo, a cena po uzorku je dve hiljade evra, zbog čega se javila potreba da nekoliko centara u Srbiji i kojima će se matične ćelije čuvati pod određenim, sterilnim i strogo kontrolisanim uslovima.

– Centar za regenerativnu medicinu treba da omogući, između ostalog, primenu matičnih ćelija u lečenju neurodegenerativnih i autoimunih bolesti, kao što su oštećenja kičmene moždine, Parkinsonova i šećerna bolest – govorio je tada prof. Stojković, a podseća Politika.