U našem društvu deca se definišu kao budućnost zemlje, međutim u svakodnevnom životu deca u Srbiji prolaze kroz brojne probleme. Iako postoje zakonski okviri koji štite decu i njihova prava u praksi se često dešava da naša budućnost biva zanemarena.
.jpg)
Foto: Pixabay
Pored države i njenih institucija o pravima dece bave se i mnoge nevladine organizacije koje rade na tome da se položaj dece u našem društvu poboljša. Jedan od načina kojim se pokušava unaprediti položaj dece u Srbiji jeste i donošenje zakona o Zakona o pravima deteta i zaštitniku prava deteta u čijem nacrtu se vidi dosta novina.
Dok nacrt zakona čeka na usvajanje, koje će se po najavama resornog ministra dogoditi u okviru jesenjeg zasedanja Skupštine Srbije, podsetićemo koje promene su u njemu izazvale najviše pažnje javnosti.
Deca po međunarodnim aktima, ali domaćim zakonima imaju pravo da budu zdrava, obrazovana, voljena, u funkcionalnim porodicama, informisana i zaštićena u situaciji kada su ugroženi.
Pravo na obrazovanje
Obavezno srednjoškolsko obrazovanje jedna od promena koji su navedene u nacrtu Zakona o pravima deteta što je u direktnoj korelaciji sa pravom deteta na obrazovanje. Može se reći da bi obavezno imalo dosta benefita za decu jer bi im se povećale šanse za bolji život i napredak. Ipak, ostaje pitanje gde će se i na koji način smestiti deca iz sredina u kojima ne postoji srednja škola.
Kada je reč o obaveznom školovanju Ministarstvo prosvete je oktobra ove godine navelo da će vrtić možda biti obavezan za sve trogodišnjake, međutim detalji ovih izjava nisu dodatno pojašnjeni roditeljima.
I dok se na jednoj strani uvode obaveze za decu, njihov pravilan rast i razvoj na drugoj strani remeti nedostatak psihologa, pedagoga i logopeda u školama i zdravstvenim ustanovama. Prema navodima roditelja, čijoj deci je potreban intenzivniji rad zbog usporenog razvoja, termini su prebukirani te deca ostaju bez neophodne pomoći.
Nasilje nad decom
Zabranjeno telesno kažnjavanje je još jedan od delova zakona koji je doveo do rasprave u javnoj sferi. Telesno kažnjavanje dece je 2006. godine od Saveta Evrope klasifikovano kao nasilje prema deci, ali je u određenim kulturama zastupljeno kao legitiman vid vaspitanja.
Prema istraživanjima UNICEF-a posebno su ugrožena mlađa deca od prve do četvrte godine. U istom istraživanju se navodi da su deca svedoci nasilja u porodici, te u polovini slučajeva nasilja nad majkom otac agresiju usmerava i ka deci.
Foto: Pixabay
Ipak, nasilje nad decom u mnogim slučajevima je proisteklo od same dece. Škola kao sigurno mesto za decu to često nije, jer je svaki deseti učenik bio žrtva nasilja od strane vršnjaka u školi – pokazalo je poslednje istraživanje Batuta. U istom istraživanju, gde je aketirano 4.000 učenika, navodi se da je u tuči više od četiri puta bio čak svaki šesti učenik.
Deca apsolutnog siromaštva
U Srbiji prema podacima UNICEF-a iz 2019. godine
u apsolutnom siromaštvu živi čak 115.000 dece, dok je 30% dece u Srbiji u riziku da padne ispod linije siromaštva.
Jedan od direktnih udara na ekonomsko stanje u kojima deca žive je i Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom. Nakon donošenja ovog zakona javnost u Srbiji je svojim negativnim reakcijama naterala državu da prizna svoje greške, ali do promene rigoroznih uslova za dobijanje pomoći nije došlo. Podsetimo da je sporni zakon pooštrio uslove za plate porodiljama, diskriminiše majke preduzetnice, kao i decu sa posebnim potrebama.
Komentari (0)