Ali da krenem ispočetka. Nas četvoro Pavlovića bili smo u Grčkoj na moru dve nedelje, u julu. Deca zdrava i prava, razdragana, lepo jedu, lepo spavaju, muž i ja bez alergija i prehlada. Sredinom avgusta smo proveli par dana na Zlatiboru, zbog svežeg vazduha i jačanja imuniteta pred jesen, rekla svekrva da mora da se ide!
Divota, reći ćete, blago njima!
Znam, i ja sam tako mislila jer je sve ukazivalo na srećne, „zdrave” dane pred nama i polazak našeg prvenca u školu!
.jpg)
Naš junak Mihailo je, ljubi ga majka, naime, prošle jeseni krenuo u 1. razred osnovne škole, a naša mezimica Danica u vrtić. Ja sam se posle porodiljskog i neplaćenog odsustva (sve zajedno oko 2 godine) vratila na posao, u kancelariju tipa open space (ne hvalim se, videćete kasnije zašto ovo ističem). Sunce je bilo sve slabije, temperature polako padale, a sa njima i naš imunitet.
Prvo se razbolela Danica, posle samo nedelju dana boravka u vrtiću. Prljave ruke, prehlađena deca u vrtiću koju nema ko da čuva, a roditelji moraju na posao. Možete li da zamislite kako je reagovao moj šef kada sam posle samo nedelju dana boravka na poslu tražila bolovanje, jer je Danica preko noći dobila temperaturu koja nije htela da spadne, bolelo je grlo i zapušio se nosić. „Virusna infekcija”, presudila je doktorka. Nedelju dana u krevetu. Muž je odvodio Mihaila u školu i išao na posao, kasnije ga vodio na fudbal, a ja sam bila kod kuće, misleći sve vreme kako da joj pomognem, ali i kako će da reaguju ljudi na poslu.
Cedila sam i limun, mandarine i pomorandže, spremala puno čorbica od povrća i pilećih supica, pravila spanać, kelj, brokoli, sve zeleno što sadrži gvožđe i magnezijum i cink, ali tek nakon nekoliko dana videla sam poboljšanje i osmeh na Daninom licu. Tog istog dana, kako je Danica „ozdravila”, Mihailo je došao sa temperaturom iz škole!!! I opet sve isto. U krug smo se posle razboleli i suprug i ja, ali pošto nismo mogli više da uzimamo bolovanje, otišli smo na posao. Da li treba da kažem ili je jasno da se infekcija proširila i među ljudima na poslu? Par kolega je već imalo razne vrste infekcija kada sam se i ja pojavila na poslu, tako da nemojte odmah da mi sudite.
A onda, jednog dana na pauzi, koleginica mi je rekla šta uzima kao preventivu i za jačanje otpornosti organizma u ovim mesecima ( i danas se kune u Imunoglukan P4H kapsule). Nisam verovala, jer sve reklame smatram samo reklamama, a i mislila sam da su svi preparati isti, samo se nalaze u različitom pakovanju. Insistirala je da na prve znake umora i iscrpljenosti uzmemo Imunoglukan P4H ACUTE, jer pomaže da se za 5 dana predupredi infekcija. Međutim, mišljenja i stavovi postoje da bi se menjali, zar ne? Kupila sam Imunoglukan u raznim oblicima, za Danicu sirup, za Mihaila i nas različite kapsule (za nas Imunoglukan Acute, jer nemamo vremena da budemo bolesni 😊, za Mihaila Imunoglukan kapsule, preventivno) a nakon svega par nedelja porodičnog uzimanja ovog prirodnog preparata, živnuli smo, prodisali i cele zime i proleća nismo bili bolesni. Super je to što sam sada mirna cele sezone, deca ga piju u kontinuitetu i ne brinemo. Da čovek ne veruje! Čak ga šaljem i drugaricama u inostranstvo.
Kada sam pre par dana bila u apoteci da kupim nove zalihe Imunoglukana P4H za ovu jesen i zimu, dobili smo bojice da nacrtamo bubamaru, koja je zaštitni znak ovog za mene neizostavnog preparata, i učestvujemo na likovnom konkursu „Bubamara i ja”.
I Mihailo i Danica su nacrtali svoje priče o bubamari, poslali smo mailom skenirane crteže i lične podatke i sada sa nestrpljenjem, zdravi, čekamo 15.11. i objavljivanje imena nagrađene dece. Dana želi Bubamara ranac, a Mihailo majicu na kojoj je odštampan njegov crtež Super Bubamare!
Držite nam fige!
Vaši Pavlovići
Komentari (0)