Srpkinje rano ulaze u menopauzu

Kako ističe profesor dr Svetlana Vujović, jedan od najvećih svetskih stručnjaka iz ove oblasti, veoma je važno da se reproduktivni period (vreme kada žena može da rodi) „prevede” u menopauzu bez ijedne tegobe. Svaka tegoba u menopauzi predstavlja nemoć medicine i otvara vrata brojnim bolestima (kardiovaskularnim, psihijatrijskim, reumatološkim…).

– Neophodno je da se u vreme kada dotad uredne menstruacije postanu neuredne svakoj ženi individualno odredi nivo hormona u krvi, uradi pregled dojki, materice, jajnika kao i opšti internistički pregled i tada odredi tačna doza leka koji joj je potreban. Nečinjenje u ovoj oblasti ima dalekosežne posledice, a izdvajanja zdravstvenih fondova bivaju bespotrebno ogromna – naglasila je dr Vujović na trećem svetskom internacionalnom skupu posvećenom menopauzi i procesu starenja kod muškaraca i drugom srpskom kongresu održanom na ovu temu.

Na skupu u Beogradu najeminentniji lekari iz 36 zemalja izložili su najnovija saznanja iz ove oblasti pred 500 učesnika, pojasnivši da trudnoća posle 40. godine više nije tabu tema. Naglašeno je da praćenje načina ostajanja u drugom stanju u ovom periodu postaje neophodno praćenje razvoja društva i civilizacije.

– Seksualnost posle 60. predstavlja poseban izazov. S obzirom na to da poslednje studije iz Oksforda pokazuju da osobe od 50. do 70. godine imaju veći broj seksualnih odnosa od onih od 40 ili 50 godina samo dokazuju da su ljudi u četrdesetim godinama zauzeti porodicom, karijerom i da nemaju dovoljno vremena za bliskosti. Za razliku od njih, ljudi i kasnijim godinama, ukoliko prate i primenjuju znanja medicine, mogu više da uživaju u seksualnosti. Još jedna novina koja je izneta na skupu je to da na nastajanje karcinoma dojke u menopauzi utiče nelečenje, to jest nedavanje hormona. Starenju muškaraca posvećena je posebna pažnja, zbog čega je ukazano na načine kako mogu da ostanu večno mladi – dodaje dr Vujović.

I žene i muškarci velikim delom oko 50. godine osećaju simptome menopauze poput razdražljivosti, depresivnosti, lošije koncentracije, lakšeg zamaranja, nesanice, valunga, manje elastičnosti, zatezanja u mišićima, varijacije pritiska, nadutosti, dobijanja u težini, smanjene polne želje, što značajno smanjuje radnu sposobnost, odnose u porodici i u široj zajednici. Ove tegobe, kaže dr Vujović, pripadaju istoriji medicine ukoliko se primeni odgovarajuća terapija.

– Klimakterijum je period u životu žene koji prethodi menopauzi i može da traje i po četiri godine. U tom periodu žena još ima ovulaciju povremeno pa je neophodno dati joj terapiju kontraceptivima ukoliko želi da spreči trudnoću, ali i da ima redovne menstruacije koje su znak dobrog zdravlja žene – dodaje dr Vujović.

Skup u srpskoj prestonici je po njenim rečima doprineo povećanju ugleda Srbije u svetu jer su na otvaranje bili pozvani svi predstavnici ambasada zemalja iz kojih su došli profesori predavači. Napravljena je beogradska deklaracija o lečenju osoba u ovom životnom dobu koja će važiti sledećih godinu dana da ne bi bilo „podeljenih mišljenja” o terapiji. Naša sagovornica je omogućila da se najbolji mladi doktori iz stranih zemalja sretnu sa našim medicinarima, a celu organizaciju kongresa vodili su volonteri, studenti, doktori. Ovom prilikom su ugovorena četiri naučna projekta sa Italijom, Britanijom, Kinom.