Išla sam na časove pre porođaja, igrala sam se sa ispletenim grudima, kupila posebne grudnjake za dojenje. Bila sam potpuno spremna da postanem majka koja doji. Ali dva dana nakon porođaja, mleko je iz mojih grudi izlazilo samo u kapljicama. Probala sam sa masažom, jela masnu hranu, pila mnogo kravljeg mleka.
Ali, trećeg dana, patronažna sestra mi je rekla da moram nazad u bolnicu jer je moje dete gladovalo.
Teško je
Kada su mi prikačili mehaničku pumpu, umesto mleka, potekla je krv.
„Šta nije u redu sa mnom? Zašto moje telo fizički odbija ideju majčinstva”, bilo je prvo što sam pomislila.
Ispostavilo se da je moja mala beba tako jako sisala u pokušaju da dođe do mleka da su mi pukle bradavice.
Foto: ShutterstockŽao mi je što nisam znala da dojenje nije tako lako.
To je proces, po sistemu pokušaja i pogrešaka.
Sa vežbom postajete sve bolji i ne postoje trikovi koji mogu da vam pomognu. Ali nije uvek lako i može da bude veoma bolno.
Usamljenost
Kada sam konačno počela da dojim, stalno sam bila isflekana raznoraznim telesnim tečnostima. Skoro da nisam spavala, a da ne govorim o tuširanju ili gledanju u ogledalo.
Izlasci nisu delovalo kao dobra ideja.
„Šta će da pomisle komšije i prijatelji?”
Nije mi bilo prijatno da dojim na javnim mestima. To sam radila u pola noći, kada smo beba i ja bile same. Osećala sam se izolovano od ostatka sveta.
Bila sam na korak od postporođajne depresije, a nisam imala kome da se obratim za pomoć.
Da sam tada znala da je važno brinuti o sebi koliko i o bebi… Zdrava i odmorna majka je bolja od anksiozne i depresivne „olupine”.
Krivica
Kada sam se porodila, u bolnici sam dobila formulu, a činilo mi se da beba spava satima. Sećam se da sam pomislila – ako mi nekad bude potreban san, mogu da joj dam formulu, umesto da je dojim.
Nije prošlo mnogo i počeo je da me razdire osećaj krivice. Formula je ostavila beličasti trag na bebinom jeziku, užasno je mirisalo i delovalo je neprirodno.
Osećala sam se kao da bebi dajem brzu hranu umesto ukusnog, zdravog, majčinog mleka.
Taj osećaj krivice se stalno vraćao.
„Mogla sam više da se potrudim. Nisam morala da spavam toliko”, pomislila sam u sebi.
Ali taj osećaj nije opravdan. Svako razvije neku rutinu i pronađe način koji mu najviše odgovara – da li doji ili ne.
Istovremeno, osećaj krivice javlja se kod svakog odgovornog, a ne lošeg roditelja.
Nađite pomoć
Dojenje je industrija vredna milajarde dolara. Za svako bebino štucanje, tamo negde postoji lepo upakovano rešenje osmišljeno da vam izvuče novac iz novčanika u zamenu za osećaj olakšanja.
U lokalnom supermarketu, dok sam tražila pomagala i lekove, otkrila sam grejače za grudi od lavande.
Ali najvažnija pomoć za mene bio je odlazak na radionice za dojenje. Tamo sam dobila savete od stručnjakinja i žena sa više iskustva. Uvek možete da dobijete podršku i tražite pomoć. To je najbolje rešenje ako imate problem.
Dojenje predstavlja izbor. Smatram da bi to trebalo da bude prvi izbor, ali čak i ako nije slučaj, to ne znači da ste loša majka.
Izvor: BBC na srpskom
Komentari (0)