Surogat materinstvo – moralne i druge dileme našeg društva

S obzirom na to da je surogat materinstvo etički osetljiva tema, zakonodavac će morati dobro da odmeri sve argumente “za i protiv” pre nego što uredi oblast o kojoj su, barem na današnjem stručnom skupu Pokrajinskog zaštitnika građana, učesnici izneli svoja različita viđenja, dodao je Pavlović.

“Ono što mora da nam svima bude u vrhu prioriteta je najbolji interes deteta”, naglasio je Pavlović.

Redovna profesorka Pravnog fakulteta u Novom Sadu prof. dr Gordana Kovaček Stanić rekla je da pred našim sudovima, kao i u svetu, ima mnogo sporova koji se tiču upravo surogat majčinstva, što je pokazatelj da je ovu temu potrebno zakonski urediti.

Posledice su, kako je dodala, zaista životne – ne može se zamisliti teži spor od onog koji se tiče deteta za koje se neki roditelji bore, ili ga se neki roditelj odriče. Surogat majčinstvo postoji u sistemu Velike Britanije, Holandije, Izraela, Grčke, Skandinavije, Ukrajine, SAD, Jermenije, Kanade, Gruzije, Australije i Makedonije, ako ćemo o regionu. Zabranjeno je u, recimo, Francuskoj, Španiji, Nemačkoj, Italiji i, zakonom, trenutno kod nas.

“Oblici surogat majčinstva su različiti – da li žena rađa dete koje je biološki njeno ili nije, da li je embrion doniran ili nije? Da li je surogat majka srodnica, dobra prijateljica ili nema odnos sa majkom? Kod srodničkih surogata nema, recimo, komplikacije prilikom predaje deteta u vidu nekog predomišljanja, nema nikakve ‘kupoprodaje’ dece. Može doći do konfuzije u srodničkim odnosima gde bi, na primer, biološka tetka deteta ujedno bila i surogat majka, do poremećaja i svađe u odnosima. Imate slučajeve gde je majka rodila dete svojoj ćerki, ali i obrnuto”, iznela je iskustva iz pravničke prakse Gordana Kovaček Stanić.

Kako je dodala, u svakom od mogućih odnosa između surogat majke i majke postoje dobre i loše strane, ali se zloupotrebe o kojima se najviše govori – kupoprodaja dece, dešava u najvećoj meri kad ne postoji nikakav prethodni odnos između surogat majke i majke. Ona je postavila i pitanje istopolnih parova koji žele da imaju decu, ali i naglasila da je bitnije prvo regulisati imovinske odnose među supružnicima, pa se baviti porodičnim odnosima.

Redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu prof. dr Jovan Babić naglasio je da je pitanje majke jedno od najvećih u društvu, pa tako i pitanje da li dete može da ima, na primer, dve majke. On je stava da ovo nije tema za pravnike.

“Moje mišljenje je da je nemoguće da dete ima dve majke. Takođe je pitanje ko je otac u našem društvu – onaj koji je dete ‘napravio’, onaj koji to dete voli ili onaj koji ga odgaja? Kritikovao sam ranije doniranje sperme, smatrajući da je donacija genetskog materijala nemoralna, ali nemam moralni problem sa vantelesnom oplodnjom, kao načinom začeća. Sad je pitanje da li je moralno ‘donirati’ matericu i da li je pitanje definicije majke zaista toliko otvoreno. Moj stav je da nema ničeg nemoralnog u surogatstvu, sve dok jajna ćelija koja je oplođena nije od surogat majke”, naveo je Babić.

Prof. dr Aleksandra Trninić Pjević, stručnjakinja iz Betanije, klinike koja je vodeća u Srbiji po broju izvedenih uspešnih vantelesnih oplodnji i drugih procedura, kaže da žene mogu da imaju različite zdravstvene probleme, poput urođenog nedostatka materice, što bi ih činilo kandidatima za surogat potomstvo. Ovakvi problemi ne mogu da se predvide, kao ni slučajevi da žene imaju manje materice koje ne mogu da iznesu trudnoću do kraja. Tu su, naravno, i slučajevi oboljenja poput tumora, koji otežavaju ili potpuno onemogućavaju ženu da zatrudni.

“U Betaniji ima oko pet slučajeva godišnje kada radimo odstranjivanje materice, a polovina ovih žena kasnije nema dete. Ima tu i drugih oboljenja zbog kojih možete, kao stručnjak, da procenite da vantelesna oplodnja neće biti uspešna, iako mi uvek pokušavamo da tim ženama damo šansu da zatrudne, često radimo rekonstrukciju materice, ali mora se uzeti u obzir da postoje i hronične bolesti (srca, bubrega) zbog kojih lekari savetuju ženama da ne ulaze u trudnoću. Tako bi oko 30 žena godišnje u Srbiji imale čisto medicinski razlog za surogat i to je pokazatelj da realne potrebe za ovom procedurom postoje”, navela je dr Trninić Pjević.

Naučna savetnica sa Instituta sa društvenih nauka u Beogradu dr Zorica Mršević rekla je da mora da se eliminiše ideja da postoje žene koje jednostavno ne žele da budu trudne, pa traže “nosilju” za dete. Ona je naglasila da Srbija, usvajanjem ovakvog građanskog zakonika, suštinski ne uvodi surogat majčinstvo, jer ono kod nas već postoji i izvodi se.

“Surogat majčinstvo se sada ozakonjuje – ti slučajevi postoje, znamo za Sandžak, kao i za slučajeve u Vojvodini. Reći da ono sad ne postoji jer je zakonom zabranjeno je isto kao reći da se ne dešavaju ubistva jer su zakonom zabranjena. Zabranom nečega istu pojavu samo gurate u ilegalu, terate parove da idu kod nestručnih lekara i na crno izvedu postupak. Kad postoji potreba, postoji i način, a znamo da može da se uradi u klinikama i da je samo pitanje cifre koju će neko ponuditi. Najbitnije je da deca rođena na ovakav način ne trpe posledice odluka koje su doneli odrasli, kao ni da od odraslih pravimo kriminalce zbog surogat majčinstva. Da li zaista želimo da stvorimo ‘crno tržište’ dece, potpuno bezakonje, koje može da se spreči regulacijom i zakonom?”, navela je dr Mršević i dodala da potomstvo ne sme da bude luksuz nikome, te da usvajanjem ovakvih zakona država zapravo podržava svoje građane i solidarnost među ženama koje su spremne da, na ovakav način, stvaraju potomstva.

Surogat majčinstvo kod nas i te kako jeste bezbednosno pitanje, mahom i zato što izaziva strah od nepoznatog, navela je ekspertkinja za rod i bezbednost Svetlana Janković. 

“Pravi problem leži samo u nama i komunikacija je ključ dolaženja do najboljeg rešenja. Ima mnogo pojava i praksi koje jednostavno moramo zakonski da uredimo, a rekla bih da je ovakav prednacrt Zakonika mnogo bolji od prethodnih verzija jer se tačno vidi da ta komunikacija postoji. Ne vidim problem u donošenjuzakona koliko u njegovoj primeni jer živimo u sredini u kojoj se zakoni stalno izigravaju. Neka postoji samo jedna žena koja ima neki medicinski problem zbog kog ne može da ima decu, to je već povod da temu regulišemo. Problematičnim pitanjem – ko je podoban kandidat za proceduru, baviće se stručni ljudi i tu imate taj preventivni deo koji rešava brojne strahove u društvu”, poručila je Svetlana Janković.

Koordinatorka projekta u Autonomnom ženskom centru i advokatica Vanja Macanović navela je da se uvođenjem surogat majčinstva u Srbiji ugrožavaju prava žena i stvara mogućnost za ugrožavanje bezbednosti žene.

“Zašto se surogat majke tretiraju kao ‘rodilje’, a kakav je taj ugovor koji će se sklapati? Reč je o ‘zakupljivanju materice’ žene i poklanjanju deteta, u suštini, a trgovina decom je u Srbiji zabranjena. Veliko je i pitanje stanja i zdravlja te surogat majke – da li je prisiljena na to, da li to radi jer ju je naterao muž da bi zaradila za život? To su sve realne mogućnosti. Stvaraće se ozbiljan biznis i zarađivati velike pare u klinikama, a nasilje će trpeti žene. Država ima najviše interesa od surogat majčinstva jer, istina, želi što veće stvanovništvo i na sve ove ‘usluge’ se plaćaju i porezi. Ne bi me čudilo da se pojave i agencije koje će se baviti ovim biznisom”, istakla je Macanovićeva na stručnom skupu Pokrajinskog ombudsmana.

S njom je saglasan i direktor Instituta za evropske poslove dr Miša Đurković, koji je dodao da je 2015. godine Evropski parlament izneo mišljenje da je surogat majčinstvo “trgovina ljudima”, te da treba uraditi ozbiljnu studiju opravdanosti ovakve prakse u Srbiji. “Država je jasno izrazila svoj stav o surogat majčinstvu i skandalozno je da zakonopisci nisu konsultovali najbitniju instituciju o ovom pitanju, a to je ministarstvo zdravlja. Zanima me zašto se toliko insistira na donošenju zakona koji je suprotan onome što smo već regulisali, zašto stalno imaju potrebu da nas ‘reformišu, unaprede’. Treba ispoštovati elementarne osnove tradicije u pogledu ko igra kakvu ulogu u društvu, a ne baviti se senzacionalizmom u medijima”, naglasio je Đurković.

Kardiohirurg sa instituta u Sremskoj Kamenici prof. dr Stamenko Šušak siguran je da će surogat majčinstvo pre ili kasnije sigurno biti regulisano u Srbiji. Njegovo pitanje je – da li čovek zaista treba da radi sve ono što može?

“Mora se uzeti u obzir mogućnost uvođenja dodatnih aktera u ovaj odnos, a to su žene koje će, recimo, dojiti dete umesto biološke ili surogat majke. Da li to dete ima tri majke? Kakvo će to dete biti, ako uzmemo da je plod ‘čovek u potenciji’?”, rekao je Šušak i dodao da “čovek nije robna kuća organa, već ličnost”.