Evropljani najveći vakcinoskeptici, opasnost od novih epidemija

Prosek poverenja u bezbednost vakcina na globalnom nivou je 79 odsto, a 84 odsto ispitanika smatra da su vakcine efikasne, dok 92 odsto kaže da je vakcinisalo svoju decu. Međutim, uprkos dobrim obrazovnim i zdravstvenim sistemima, ljudi u evropskim državama izuzetno su nepoverljivi, od čega su neslavni rekorderi Francuzi, jer tek svaki treći smatra da su vakcine bezbedne.

Takvo nepoverenje već je dovelo do izbijanja epidemija u nekoliko zemalja.

Svetsko istraživanje, koje je obuhvatilo 140.000 ljudi pokazalo je jasnu vezu između nepoverenja ljudi u doktore, medicinske sestre i institucije sa sumnjom u bezbednost vakcina.

Osim toga, britanski list „Gardijan” sproveo je istraživanje koje je pokazalo vezu jačanja populističkih političkih pokreta i antivakcinacijskog osećanja među stanovništvom.

„Istraživanje je jasno pokazalo da na stavove ljudi o nauci duboko utiče njihova kultura i poreklo. Sve veći broj stanovnika širom sveta sumnja u vakcine, a samim tim i vakcinacija opada. To predstavlja ogroman rizik po opšte zdravlje”, ističe Imran Kan iz dobrotvorne organizacije „Wellcome”, koja je naručila istraživanje od Galupa.

Doktorka Hajdi Larson, direktorka projekta za podizanje poverenja u vakcine sa londonske Škole za higijenu i tropsku medicinu rekla je da su društvene mreže najveći faktor podgrevanja sumnji u vakcine.

„Društvene mreže su veoma zapaljive. One su potpuno promenile situaciju”, ističe Larsonova, dodajući da je naučnicima veoma teško da se bore protiv širenja dezinformacija. Ona upozorava i da će se efekti ovog nepoverenja videti tek kroz nekoliko godina kada se dodatno poveća broj nevakcinisanih.

Gastroenterolog Endru Vejkfild objavio je svoje, sada već potpuno diskreditovano, istraživanje o vezi MMR vakcine i autizma 1998. godine. „Trebalo je pet godina da prođe da bismo sagledali pun efekat koji je istraživanje imalo na broj vakcinisanih”, upozorila je Hajdi Larson.
 

Vakcinacija je najefikasniji metod prevencije zaraznih bolesti, a široko rasprostranjen imunitet usled vakcinacije je u velikoj meri odgovoran za iskorenjivanje i ograničavanje mnogih bolesti.

Smatra se da je vakcinacija zaslužna za drastično smanjenje smrtnih slučajeva od zaraznih oboljenja.

Na početku 20. veka su infekcije bile vodeći uzrok smrti (između 30 i 60 odsto), a na kraju 20. i početku 21. veka njihov udeo je između tri i pet odsto. Procenat dece mlađih od pet godina u ukpunom broju umrlih je smanjen sa 30,4 na 1,4. Uz pomoć vakcine su 1979. godine iskorenjene velike boginje.