U Srbiji je registrovano oko 710.000 obolelih od dijebetesa, od kojih je gotovo polovina radno sposobno stanovništvo. Ovo oboljenje je peti vodeći uzročnik bolesti u Srbiji. Dijabetes predstavlja ogroman socijalno-zdravstveni problem, a još veći problem je što gotovo 40 odsto obolelih ni ne zna da ima šećernu bolest.
Pored Srbije, dijabetes je razarajuća bolest koja pogađa milione ljudi širom sveta. Nažalost, još uvek nije pronađen lek za dijebetes.
Foto: Shutterstock
Ali, prema poslednjim istraživanjima, naučnici su otišli korak bliže ka mogućem izlečenju i pronalasku leka za dijabetes tipa 1.
Kako nastaje dijabetes?
Šećerna bolest tip 1 nastaje kada je produkcija insulina mala ili potpuno nedostaje, iz razloga što naš imuni sistem greškom razara beta ćelije pankreasa koje stvaraju insulin. Posmatrano iz ugla terapije matičnim ćelijama, ovo je idealan primer njihove primene, jer je cilj zameniti ili nadoknaditi svaku izgubljenu beta ćeliju pankreasa.
Matične ćelije koje se pretvaraju u ćelije za proizvodnju insulina mogu biti lek za dijabetes tip 1.
Prvi put, istraživači na Univerzitetu u Kaliforniji, uspešno su pretvorili ljudske matične ćelije u ćelije koje poizvode insulin – nedostatak koji je potreban dijabetičarima.
Šta zapravo izaziva dijabetes? I kako matične ćelije mogu da se konvertuju u ćelije koje proizvode insulin?
Kod zdravih osoba, pankreas u našem telu sadrži beta ćelije koje poizvode insulin. Insulin drži nivo našeg šećera tako da glukozu pretvara u energiju. Kod ljudi obolelih od dijabetesa tipa 1, imuni sistem nažalost uništava njihove sopstvene beta ćelije i na taj način sprečava produkciju insulina. Bez insulina, naše telo ne može dobro da funkcioniše i vremenom dolazi do slepila, oštećenja nerava, slabljenja funkcije bubrega, infarkta i u najgorem slučaju smrti.
Oboleli od dijabetesa tip 1 održavaju svoje zdravstveno stanje dobrim tako što daju sebi inekcije insulina nekoliko puta na dan. Umereno vežbanje, promena načina ishrane pa čak i uzbudljivi događaji mogu imati jak uticaj na obolelog koji zahteva merenje glukoze i davanje insulinske inekcije.
Postoje klinička ispitivanja koja uključuju transplantaciju Islet ćelija koje zamenjuju ćelije koje poizvode insulin iz organa donora u telo pacijenta obolelog od dijebetesa tip 1. Ali to utiče na rad pankreasa onih koji su ih donirali i zahteva doživotno uzimanje imunopodržavajućih lekova.
Šta ako postoji način da se proizvedu zdrave beta ćelije u laboratoriji bez potrebe za transplantacijom?
Matične ćelije imaju jednistvenu sposobnost da se pretvore u druge vrste ljudskih ćelija. One mogu da imaju različite forme i funkcije što je veoma značajno naučnicima koji se bave lečenjem ljudi. .jpg)
Foto: Shutterstock
Prethodna istraživanja koja su se zalagala da pretvore matične čelije u ćelije koje proizvode insulin su stopirana zato što su ćelije doživele neuspeh u trenutku kada su trebale da dostignu svoju zrelost. Istraživači su napokon uspeli da ovo prevaziđu tako što su kopirali način na koji su ćelije organizovane živeći u pankreasu. Nakon dodatnih analiza, uspeli su da utiču na to da ćelije sazru i postanu funkcionalne isto kao i standardne ćelije koje poizvode insulin.
Zatim su istraživači trensplantirali te ćelije u miša i spoznali da su za nekoliko dana postale funkcionalne proizvodeći insulin kao odgovor na nivo njihovog nivoa krvi. Naravno, koliko god ova studija delovala obećavajuće, ona je isprobana na miševima, tako da još uvek ne postoji garancija da bi isto delovala i na ljude.
Za sada, naučnici istražuju da li će izmena gena CRISPR tehnologijom može biti iskorišćena da dovoljno izmeni metične ćelije tako da one ne budu uništene imunim sistemom. Ako istraživanja budu dovoljno napredovala, doneće mnogo realističnije rešenje za dijabetes tipa 1 i moguće izlečenje.
Pogledajte video u kojem je opisano kako matične ćelije mogu da pomognu dijabetičarima: 
Komentari (0)