Kako da zainteresujete dete za matematiku

Ovako o odnosu đaka prema matematici, koja je oduvek imala karakter bauka, za “Život plus” govori Mirjana Trkulja Perać, učiteljica OŠ “Slobodan Bajić Paja” iz Brestača. Jer, nije tajna, i nikada nije ni bila, da se ovaj predmet još od nižih razreda osnovne škole prepoznaje kao “nešto teško, dosadno, mučno”. Više je učenika koji matematiku doživljavaju kao prepreku koja može da se preskoči samo uz mnogo truda, vežbanja i strpljenja. Pa i suza. Da li taj uspeh u savladavanju zavisi i od učiteljice i može li ona već u prvom razredu da primeti (ne)afinitet mališana prema matematičkim operacijama? Naša sagovornica kaže da na samom početku izgleda kao da će matematika većini biti omiljeni predmet.

“Kada krenu u prvi razred, deca se susreću sa uopštenim stvarima (manje-veće, tanje-deblje, duže-kraće), koje vole i uglavnom već znaju.” – navodi učiteljica. “Nije im problem ni učenje brojeva do deset, koji je broj veći, koji manji. Međutim, kada krene sabiranje i oduzimanje, već počinje da se primećuje razlika – neka deca to i dalje lako rešavaju, neka moraju da razmisle, dok ima i onih koji teško dolaze do rešenja. Od drugog polugodišta, kako se komplikuje gradivo, primećuje se velika razlika u njegovom savladavanju i mnogim učenicima matematika definitivno postaje teret.”

Ali Mirjana ne odustaje od toga da ih “privoli” da je ipak zavole. Kako je matematika njena ljubav, trudi se da je deci predstavi kao zabavan predmet koji radi za njih, jer im trenira mozak.

“Na papiru se, kaže, pridržavaš propisa i zahteva sistema, a u praksi daješ sve od sebe da deca stvari razumeju i shvate.” To je Mirjana naučila od svog nastavnika Branislava Miloševića, koji je njenu zainteresovanost za matematiku pretvorio u ljubav.

“Da on nije bio takav, ja ne bih bila ovo što sam sada. U to vreme mlad, pun razumevanja i simpatičnih fora, otkrio mi je svet u kojem sada živim, a to je podučavanje dece uz mnogo ljubavi, na zanimljiv način, na obostrano zadovoljstvo. Znam da je u vreme kada sam ja bila đak pristup uglavnom bio drugačiji, da je mnogima matematika bila teška i dosadna, ali moja priča pokazuje da je i pre 30 godina bilo dobrih, inovativnih nastavnika koji su menjali svet.” – kaže sagovornica.

A ona posvećeno nastoji da promeni svet generacija koje trenutno sede ili će sedeti u školskoj klupi. Svesna je da je matematika mnogima balast, ali ih uči da ga “prevedu” u nešto savladivo i neopterećujuće. Obraduje se kada među tim okicama ugleda one koje zasijaju baš na času matematike.

“Trenutno se trudim da našu školu uključim u republičko takmičenje “Kengur”, jer imamo mnogo sjajnih matematičara. I pored toga što nismo učestvovali, prošle godine sam kopirala testove sa takmičenja i radila ih sa decom koja briljiraju u matematici. Smatram da je veoma važno što pre prepoznati njihov talenat i interesovanja i osnažiti ih za dodatni rad i vežbanje.” – kaže učiteljica Mirjana.

“Uvek se trudim da pronađem vezu između gradiva koje obrađujemo sa pojmovima iz svakodnevnog života, a neretko sve to povežem sa nekom šalom ili pesmom. Upravo sam sinu prvaku objašnjavala kako ja predajem mojoj deci u školi, jer vidim da mu treba više vremena kada oduzima. Napišem na tabli 6+3=9 i onda pevam u rep fazonu: “Šest plus tri jednako je devet, devet minus tri jednako je šest.” Dok pevam, rukom pokazujem smer levo-desno, da vide da je to povezano. Sin mi je na sve to rekao: “Moja učiteljica ne zna da repuje” – priča kroz osmeh učiteljica.