Tokom novembra u Srbiji je prijavljeno 12 slučajeva malih boginja – osam u Beogradu i po jedan u Lajkovcu, Staroj Pazovi, Kragujevcu i Jagodini, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije ”Dr Milan Jovanović Batut”.
Iako je broj obolelih od morbila drastično smanjen tokom toplih i sunčanih dana koji su bili gotovo do pred kraj novembra, najavljena vremenska prognoza ići će u prilog širenju virusa malih boginja, kojima pogoduje mračno, vlažno i hladno vreme. Opasnost od rapidnog povećanja broja obolelih može se javiti tamo gde nije postignut stepen kolektivne imunizacije.
Epidemiolog dr Predrag Kon kaže za ”Blic” da se u Beogradu još uvek javljaju morbili, ali da je prestalo u onom intenzitetu kao što je bilo tokom epidemije prošle godine.
– Naglo povećanje slučajeva obolevanja od malih boginja imali smo tek posle 50. nedelje u 2017, a sada se nalazimo u 48. nedelji. Iako prošlogodišnja situacija ne može da se poredi s ovom sada, ali prosto dolazi vreme kada ne bi smelo da nas iznenadi da se u pojedinim kolektivima, dečjim ili romskim, mogu pojaviti manje epidemije morbila – objašnjava dr Kon.
Foto: Shutterstock
Jedino rešenje u borbi protiv malih boginja jeste postizanje kolektivnog imuniteta, a da bi se on postigao, potrebno je da MMR vakcinom bude vakcinisano više od 95 odsto ljudi u našoj zemlji.
– Kolektivni imunitet naš narod slabo razume. Potrebno je naglasiti da je kolektivni imunitet postojao i pre uvođenja vakcina, ali to je onda podrazumevalo da se bolest preboli i tek kada osoba bude starija od 20 godina, neće obolevati od nje. Taj prirodni imunitet zamenjen je vakcinalnim i zato je i potreban toliko visok obuhvat da bismo dosegli onaj kolektivni imunitet koji će nas štititi od epidemije – ističe epidemiolog Predrag Kon.
Do kraja maja ove godine, dodaje on, u Beogradu je bilo 2.017 slučaja obolelih, a više od petine njih morbilima se zarazilo u zdravstvenim ustanovama.
– Treba reći da je bilo i dosta romske populacije iz nehigijenskih naselja među obolelim, a vrlo je značajno da smo u tom periodu imali 193 obolela zdravstvena radnika, od kojih je dvoje umrlo – kaže dr Kon i dodaje da je preko potrebno izvršiti imunizaciju prvenstveno svih zdravstvenih radnika, koji su imali najteže posledice.
Foto: Shutterstock
Školska deca u Beogradu su visokovakcinisana, napominje ovaj epidemiolog, te je u ovoj uzrasnoj kategoriji imunitet preko 95 odsto. Ipak, među njima ima još uvek onih koji nisu primili drugu dozu – krajem avgusta oko 30 odsto školske dece nije bilo revakcinisano.
– Kada su u pitanju predškolska i mlađa deca, imamo one rođene 2016. i tu ima oko 10 odsto njih koji nisu vakcinisani. Brojeći unazad, rođeni 2015. i ranije su revnosniji. Ipak, obuhvat vakcinacijom još uvek je nedovoljan, te ne treba da nas čudi ukoliko se jave pojedinačne epidemije, ali daleko blažeg intenziteta i potencijala nego prošle godine – objašnjava dr Predrag Kon.
Kada su u pitanju komplikacije prouzrokovane malim boginjama, oko 30 odsto obolelih osoba imalo je neku od njih (upala pluća, upala ušiju).
– Od cele populacije obolele od morbila u Beogradu, 1,7 odsto su bila deca mlađa od 12 meseci – upozorio je dr Kon.
Ukupno 5.776 slučajeva
Podsetimo, od početka oktobra prošle godine pa do kraja novembra 2018. u našoj zemlji zabeleženo je čak 5.776 slučajeva malih boginja, dok je 15 osoba umrlo od komplikacija izazvanih morbilima, a Svetska zdravstvena organizacija svrstala je Srbiju u sam vrh Evrope po broju umrlih građana od malih boginja. Zbog svega toga u Srbiji je nešto više od godinu dana na snazi pooštreni epidemiološki nadzor nad malim boginjama. To praktično znači da se intenzivno sprovodi vakcinacija svih nevakcinisanih ili nepotpuno vakcinisanih osoba uzrasta od jedne do 18 godina, a pojačan je zdravstveni nadzor.
Izvor: Blic.rs
Komentari (0)