Ranije u krevet – manja šansa za gojaznost

Odlazak predškolske dece rano na spavanje može doneti neočekivanu korist: ta deca će imati manje šanse da budu gojazna kada odrastu.

To pokazuju rezultati jednog istraživanja koje upoređuje predškolce koji su išli na spavanje u 20 sati uveče sa istim uzrastom dece koja su kasnije išla na spavanje. Istraživački tim sa Koledža za javno zdravlje na Državnom univerzitetu Ohajo utvrdio je da odlazak dece na spavanje samo jedan sat kasnije – udvostručuje verovatnoću da će ta mala deca biti gojazna kada porastu.

„Za roditelje, ovo pojačava značaj uspostavljanje rutine ranog odlaska dece na spavanje”, izjavila je glavni autor studije Sara Anderson, vanredni profesor epidemiologije. „To je nešto konkretno što porodica može da učini i tako smanji rizik od gojaznosti njihovog deteta.”
 

Raniji odlazak dece na spavanje ima koristi za društveni i na emocionalni razvoj mališana, kao i za razvoj njihovog mozga.
 

Tokom studija pregledani su i analizirani podaci oko 1000 zdravih beba rođenih 1991. godine na 10 američkih lokacija. Kada su deca imala oko 4 godine, ona su podeljena u tri grupe: ona koji su išla u krevet u 8 sati uveče (20 sati); ona koja su išla na spavanje je između 8 sati i 9 sati uveče i ona koja su išla na spavanje kasnije.

Polovina mališana išla je na spavanje između 8 i 9 časova uveče, a ostali su podeljeni u grupe ili koji idu ranije ili koji idu kasnije na spavanje. Istraživači su zatim pogledali kolike su težine deca imala sa 15 godina starosti.

Utvrđeno je sledeće:

– 10 odsto dece sa ranim odlaskom na spavanje postalo je gojazno kada su postali tinejdžeri

– 16 odsto dece koja su odlazila na spavanje između 8 i 9 sati uveče bili su gojazni kao tinejdžeri

– 23 odsto tinejdžera bilo je gojazno ako su kao deca išli na spavanje posle 9 sati uveče

Deca postaju gojazna u kasnijem životu ako ležu kasno iz više razloga. Ako kasnije idu na spavanje, obično imaju lošiju interakciju sa majkama ili manju podršku roditelja. Takođe, možda deca koja ranije ležu imaju uredniji životni ritam i pravilnije intervale u ishrani, a verovatno u proseku i duže spavaju.

U Americi je statistika pokazala da obično deca bele rase idu ranije na spavanje, odnosno kasnije idu na spavanje deca manje obrazovanih majki i deca koja žive u domaćinstvima sa niskim primanjima, što opet može da utiče i na kvalitet ishrane ili izbor hrane (jeftina brza hrana sa puno masnoća).

Rezultati su nedavno objavljeni u američkom „Pedijatrijskom žurnalu”.

„Važno je da se shvati da rano odlaženje dece na spavanje može biti veći izazov za neke porodice nego za druge”, rekla je Anderson u univerzitetskom saopštenju. „Porodice imaju mnoge međusobno suprotstavljene zahteve u načinu i ritmu života i postoje kompromisi koji se prave. Na primer, ako se porodica kasno uveče okupi, onda se kasno ide na spavanje, a možda se i ujutru kasnije ide na posao ili u školu – tada se opravdava i kasnije spavanje.”