Kad si zadnji put promenila gaće?

Je l’ spavaš gola ili voliš pidžame?

Da li ste se nekad seksali u snu?

Jesi li ikad otišla u krevet neopranih zuba?

Prdiš li?

Maštaš li o nekom drugom?

Kad si zadnji put prepipala sise?

A obrijala dlake?

Plačeš li kad te niko ne gleda?

Da li si razmišljala o tome da potražiš pomoć psihologa?

Čačkaš li nos?

Smrdi li ti iz usta ponekad?

Kad si zadnji put promijenila gaće?

Nema šanse da biste olako osobi koju vidite ukupno sedam puta u toku godine, a od toga je pet puta ne pozdravite, postavili ijedno od ovih pitanja gore tek tako.

Zašto?

Neprijatno vam je?

E baš svašta.

Onda me zanima kako vam nije neprijatno da vam i pre kurtoaznog „Kako si?”, na koje ni ne dočekate odgovor, izleti „Kad će drugo” ili „Kad će prvo?” ili osmo.

Zar to pitanje nije totalno zaziranje u intimu, ma koliko se vama činilo da je potpuno dobronamerno, što u konačnici verovatno i jeste.

Ali je tako osetljivo.

U vremenu cvetanja klinika za vantelesnu oplodnju.

U vremenu odnosa na staklenim nogama koji pucaju i na ružan pogled.

U vremenu kada svako od nas zna nekog ko ima ili je imao neku tešku bolest koja značajno umanjuje mogućnost potomstva.

U vremenu kad je teško izdržavati i sebe, a kamoli decu.

U vremenu nikad glasnijih, a nikad slabijih sloboda.

Pitajte „Utiče li ovo vreme na vas?”

Pitajte „Šta ste lepo jeli ovih dana?”

Kažite im da su lepi, da baš dobro izgledaju.

Ispričajte neku anegdotu, imate onu jednu baš dobru.

Kažite kako će sve svakako biti dobro, jer hoće.

Ne morate uvek ni pitati nešto.

Nemojte biti ta osoba koja gura nos u tuđu matericu, koja proverava brzinu tuđih spermatozoida, jer možda niste spremni da se nosite sa onim što tamo možete ugledati, možda niste tako brzi da tu trku trčite.

A ko zna, možda pitate osobu kojoj nemate gde da gurnete nos.