Zašto su i koliko proteini važni

Proteini su veoma važni za zdravu i uravnoteženu ishranu. Međutim, nije uvek lako biti siguran da smo uneli dovoljno proteina u organizam.

Ako i sami sumnjate da to ne činite u potrebnim količinama, možda nije loše da znate šta ukazuje na nedovoljan unos proteina u organizam. 

Ako, i posle obroka, imamo potrebu za nekom hranom, to je sasvim normalno. Ali ako je potreba za određenom hranom stalna i pojedeni obrok nije utolio glad, moguće je da ne jedemo dovoljno proteina. Proteini pomažu regulaciji šećera u krvi, oni usporavaju apsorpciju ugljenih hidrata i snižavaju šećer. 

Ako ste jeli dovoljno proteina, bićete duže vreme siti i neće vam se menjati raspoloženje. Nedavna studija, objavljena u časopisu Nutrition Journal, utvrdila je da su učesnici studije koji su jeli visokoproteinski doručak imali manju želju za slatkom ili slanom i pikantnom hranom.

Ishrana sa malo proteina vodi gubitku mišićne mase, što za rezultat ima spor metabolizam. Potrošnja energije u mirovanju se smanjuje, pošto je ona u direktnoj vezi sa “količinom” mišića koju imamo. 

Preporučena dnevna količina proteina, prema Medicinskoj školi univerziteta Harvard, iznosi 0,8 grama po kilogramu telesne težine, bez uzimanja u obzir fizičke aktivnosti i unosa kalorija. 

Fokusiranje i koncentracija su slabiji ako preskačemo proteine. Proteini stvaraju hormone i enzime koji omogućavaju mozgu da funkcioniše. Odgovarajući unos proteina obezbeđuje aminokiselinu tirozin, koja poboljšava neurotransmitere i omogućava im da nas održe punima energije i usredsređenima. 

Proteini pomažu rastu i oporavku tkiva, zajedno s mikronutrijentima, antioksidansima i različitim vitaminima. Proteini su posebno važni za kiseonik i protok krvi kod zarastaja rana, pa to može da bude problem onima koji uzimaju malo proteina. Nedostatak proteina povećava rizik od loma kostiju. Nekoliko studija je pokazalo smanjenje gustine kostiju kod ljudi koji redovno konzumiraju manje belančevina. 

Anemija je stanje do koga dolazi kada u krvi nema dovoljno zdravih crvenih krvnih zrnaca koja prenose kiseonik kroz organizam. Postoji više vrsta anemije. Njen glavni uzrok je neuzimanje dovoljno proteina koji imaju puno gvožđa, vitamina B12 ili folata. 

I ljudi koji uzimaju dovoljno proteina takođe mogu da razviju anemiju, ako ne jedu prave vrste proteina. Vegani i svi koji izbegavaju proteine životinjskog porekla imaju povećani rizik od nedostatka vitamina B12, pošto se on nalazi samo u životinjskim proizvodima. 

Simptom nedovoljne konzumacije proteina je i zadržavanje tečnosti. Ono se događa zbog albumina – proteina u krvi koji pomaže održavanju ravnoteže tečnosti. Kada organizmu nedostaje albumin, tečnost se zadržava u ekstremitetima, obično u stopalima. Iako se zadržavanje tečnosti događa retko i u ekstremnim slučajevima – uglavnom onda kada se unosi dovoljno kalorija, ali ne i dovoljno proteina. 

Organizam je dovoljno pametan da ne troši energiju na takozvane nevažne procese. Kada ne uzimate dovoljno proteina i dovoljno kalorija, organizam će se pritajiti, a to znači da će nokti i kosa biti zanemareni. To ima veze i sa keratinom, strukturnim proteinom kose, kože i noktiju. Organizam tada ne može da konzumira keratin, a visokoproteinska hrana upravo pomaže proizvodnji keratina.