Osam jagoda dnevno čini čuda

Prema piramidi pravilne ishrane, preporučuje se uzimanje 2-4 voćna obroka na dan. Kao jedinica obroka uzima se 8 jagoda srednje veličine, što iznosi približno 150 g. Energetska vrednost po jedinici obroka je 50 kcal. Jagode su odličan izvor folata (jedan obrok jagoda osigurava 20 odsto preporučenih dnevnih potreba) i vitamina C (jedan obrok jagoda osigurava 140 odsto preporučenih dnevnih potreba), a sadrže i biljne fenole koji, zajedno s antioksidansima, smanjuju rizik od karcinoma i srčanih oboljenja. Dobar su izvor prehrambenih vlakana – jednim obrokom osiguravaju 16 odsto preporučenih dnevnih potreba. Prehrambena vlakna deluju blagotvorno na probavni sistem, snižavaju holesterol u krvi, smanjuju rizik od srčanih oboljenja i štite od karcinoma debelog creva.

Folna kiselina je u vodi topiv vitamin B-9, važan u stvaranju krvi i učestvuje u metabolizmu aminokiselina. Nedostatak tog vitamina izaziva malaksalost i anemiju, a nedovoljan unos folata ujedno povećava rizik od karcinoma debelog creva. Folna kiselina je sintetički oblik folata koji se može uzimati u obliku vitaminskog dodatka ili hrane obogaćene tim vitaminom. Kada se nalazi u hrani kao prirodan sastojak, naziva se folat, a najviše ga sadrže jagode, pomorandže, zeleno lisnato povrće.

Vitamin C iz hrane deluje kao snažan antioksidans koji smanjuje rizik nastajanja nekih vrsta karcinoma: usta, ždrela, želuca, debelog creva i pluća. Dokazana je veća delotvornost vitamina C koji se prirodno sadrži u namirnici kao što je jagoda, od onog uzetog u obliku vitaminskog dodatka.

Antioksidansi osiguravaju organizmu zaštitu uništavajući slobodne radikale, koji oštećuju stanice i pridonose nastanku karcinoma i srčanih oboljenja te ubrzavaju proces starenja. Sadržaj antioksidanasa u jagodama sedam je puta veći nego u jabukama ili bananama i dva puta veći nego u pomorandžama ili grožđu.

Pri kupovini obratite pažnju na sledeće: jagode treba da imaju peteljke, da budu zrelih, sočnih i crvenih plodova bez belih ili zelenih vrhova. Neoprane jagode čuvajte u frižideru maksimum dva dana. Oprane jagode možete i da zamrznete tako što ćete ih staviti u jednom sloju na tacnu, posuti šećerom i ostaviti da se zamrznu. Tek nakon toga spakujte ih u plastične kesice. S obzirom na to da voće sadrži veliki procenat vode i osetljive komponente arome, njihovo čuvanje u zamrznutom obliku je otežano, pa ih koristite za pripremu kremova i sladoleda u roku od najviše 12 meseci.

Jagode operite ispod mlaza vode i očistite od peteljki neposredno pre posluživanja. Jednostavno ih možete poslužiti same za sebe i sa dodacima kao što su šećer, limunov sok, jogurt ili slatka pavlaka. Ovo voće se koristi i kao nadev za voćne torte i pite, rolate, palačinke…Dobro se slažu s tamnom ili svetlom čokoladom pa ih možete umakati u čokoladni fondu ili ih tako obložene čokoladom koristiti za dekoraciju kolača, torti… Ukusne su i u kombinacijama s alkoholnim pićima kao što su beli rum, šampanjac, liker od pomorandži, crveno vino.

Jagode uz dodatak limuna i šećera u prahu možete usitniti ili izmiksovati i procediti kroz fino sito kako biste dobili pire prikladan za pripremu sladoleda, sorbea, frapea, umaka i sokova. Poseban specijalitet je osvežavajuća letnja supa od jagoda. Jagode se vrlo retko pripremaju kuvanjem, ukoliko ne pripremate džem ili marmeladu. Na isti način možete koristiti i šumske jagode, koje su rafinisanije i aromatičnije od kultivisanih jagoda.