Ženska jajašca se moraju oploditi spermom da bi formirala bebe. Zvuči jednostavno, ali i nije baš! Kada se radi o ženskoj slobodi izbora, ona se nalazi čak i duboko u ženskom telu. Žene stvarno biraju sa kim će imati potomstvo, a to dokazuju i njihova jajašca.
Kao što je rekao Skot Gilbert, razvojni biolog na koledžu Svarthmore – jajašca se upuštaju u dijalog sa spermom, umesto da je samo prime unutra. Dakle, oplođenje nije zapravo borba, već je više kao poštena trka.
Nakon mnogo istraživanja, takođe je dokazano da jajšca imaju tendenciju da privlače određenu vrstu sperme, a jedno istraživanje je i dokazalo da jajašca mogu biti izbirljiva i da da imaju sopstveni izbor u odnosu na spermu.
Foto: Pixabay
Popularno mišljenje – trka sperme
Svaki par koji planira da proširi svoju porodicu je uveren da sperma juri ka jajašcetu i da ga oplodi spermatozoid koji je bio najbrži i najizdržljiviji. Međutim, milioni spermatozoida koji kreću ka jednoj jajnoj ćeliji se ne trkaju ko će biti najbrži, već se bore za naklonost jajne ćelije.
U ovom odnosu ženska jajna ćelija ima dominantnu ulogu i ona je ta koja bira koji spermatozoid će je oploditi. Iako je to suprotno popularnom mišljenju da jajašce oplodi najjači spermatozoid, jajnu ćeliju može oploditi samo onaj spermatozoid kog ona odabere i pusti unutra.
Kako je Mendelov zakon odbačen?
Mendelov zakon je po definiciji zakon segregacije (razdvajanja). Takođe se naziva i zakonom o nasleđivanju prema kom svaki roditelj nosi dva primerka svakog gena. Sledeći korak je proces “nasumične oplodnje” u kom su ovi geni nasumično podeljeni, a nose samo po jednu kopiju. Međutim, nedavne studije su potpuno odbacile ovo ubeđenje.
Doktor Nadeu je sproveo dva odvojena eksperimenta koja su potvrdila drugačiju teoriju. Njegova namera je bila da proizvede predvidljive odnose genskih kombinacija u potomstvu (zasnovane na Mendelovim zakonima). Međutim, on to nije mogao da postigne.
Kao deo njegovog eksperimenta, on je prvo ženskim miševima dao jedan normalan i jedan mutantni gen koji su povećali šanse za dobijanje raka testisa. Muški miševi su imali sve normalne gene. Rezultat je bio u skladu sa Mendelovim zakonom.
Foto: Pixabay
U drugom eksperimentu je Nadeu promenio uzgoj. Davao je muškim miševima mutantni kancerogeni gen, dok su ženke imale normalne gene. Bio je zaprepašćen kada je video da je samo 27 procenata oplođenih miševa dobilo mutantnu verziju, očekivanja su bila da ih bude 75 procenata.
Ono što proizilazi iz svega ovoga jeste da je oplodnja nenasumična i da postoji mehanizam koji dozvoljava jajnim ćelijama da izaberu spermu sa normalnim umesto mutiranih gena. U naučnom smislu, to nazivaju ‘”genetski pristrasnom oplodnjom”.
Šta to znači za naučni svet?
1. Privlačenje između sperme i jajašceta u velikoj meri uključuje molekul folne kiseline. Metabolizam vitamina B ili folne kiseline je različit u jajnoj ćeliji i spermi. Ove promene mogu biti odlučujući faktor za privlačenje sperme i jajne ćelije.
2. Kada se sperma kreće ka jajnoj ćeliji, ona je većprisutna u ženskom reproduktivnom traktu. Tokom tog vremena jajna ćelija možda nije potpuno razvijena. Postoji mogućnost da stepen zrelosti jajne ćelije utiče na odabir gena u spermi.
Ovo otkriće je jako značajno i može biti velika pomoć u povećanju uspešnosti veštačke oplodnje.
Izvor: Telegraf.rs
Komentari (0)