Oko ovoga nema pregovaranja s klincima

Podizanje dece je divno. I komplikovano. A jedan od najtežih momenata je pitanje discipline. Nema ničeg divnog u deci koja su sistemski neposlušna, koja divljaju i nemaju poštovanja ni prema kome i ni prema čemu, a takve dece je sve više.

Nema lakog načina da to izbegnete, ali ovo je dobra osnova:

Budite smireni. Nijednu situaciju nećete rešiti lakše i brže ako ste nervozni i uznemireni. Ako dete divlja i neposlušno je, dajte sebi minut dva da se smirite pre nego što mu se obratite. Udahnite duboko, izdahnite, nakratko izađite iz prostorije, a onda kad se vratite, smireno i odlučno razgovarajte sa detetom. Važno je da se detetu ne obraćate dok ste besni jer će onda od svega što kažete zapamtiti samo to koliko ste bili ljuti.

Foto: Fotolia

Disciplinu sprovodite nasamo. Jako je važno da dete ne kritikujete pred “publikom”. Ako ste u gužvi, u parku, u gostima, odvedite dete u drugu sobu, ili se izdvojte malo. Stavite se u tu situaciju, ni vi ne biste voleli da se vaše greške analiziraju u javnosti, zar ne? Uz to, dete će pažljivije slušati šta mu govorite ako nije dodatno postiđeno i uznemireno time što ga grdite pred drugima.

Budite pristojni i ljubazni. Koliko god vam bilo teško da ne vičete i ne besnite… ne zaboravite “širu sliku”. Vi ste odrasla osoba, vaša je dužnost da dete vaspitate, ali to nećete postići izlivima besa već doslednom disciplinom i strpljenjem. Ako vi izgubite kontrolu, vičete i besnite, šaljete detetu poruku da je takvo ponašanje legitiman način rešavanja problema. A nije.

Budite dosledni. Pravila su pravila, i morate da ih se pridržavate i kad ste umorni, i kad vas boli glava i kad ste divno raspoloženi i naspavani. Ono što je u vašoj kući zabranjeno, mora biti zabranjeno uvek. Ono što je dozvoljeno, mora biti dozvoljeno uvek, nezavisno od vašeg raspoloženja.

Foto: Fotolia

Nikad ne pribegavajte fizičkom kažnjavanju. Postoji toliko razloga zbog kojih ne bi trebalo NIKAD da udarite dete, da ne znamo odakle bismo krenuli… Ali, suština je u tome da je to (osim što je ponižavajuće i za vas i za dete, divljački i nedopustivo), krajnje neefikasno. Sila nije ono što će dete ubediti da se lepo ponaša, možete samo da postignete kontraefekat. Uz to, ako udarite dete, vi ga učite da je dozvoljeno i prihvatljivo udarati druge ljude, ako onaj ko udara proceni da je druga osoba to zaslužila. Sad razmislite sami na koliko je nivoa to pogrešno…

Vodite računa o uzrastu deteta. Vaša pravila moraju biti ona koja odgovaraju vašem detetu, vašoj kući i porodičnoj organizaciji. I nikad nemojte sebi dozvoliti da upadnete u zamku poređenja sa drugim mamama i drugom decom.

I najvažnije… Uvek dajte deci priliku da pokušaju ponovo. Ako viču i besne, skrenite im pažnju da tako nema šanse da dobiju bilo šta. Niti da postignu bilo šta. A onda im kažite da pokušaju ponovo, lepo i ljubazno da traže ono što žele. I ako je to nešto što im uobičajeno dozvoljavate, dozvolite im i ovaj put. Ako nije, lepo i ljubazno im objasnite da – ne dolazi u obzir.