Foto:

Deca sa autizmom prepuštena sama sebi

Izvor: Bebac.com

Koliko je obolelih od autizma u Srbiji ne zna se jer nije napravljen njihov registar. Nema ni stručnjaka a ni planova za uključivanje te dece u obrazovni sistem. Kada će i kako to da se reši, njihovi roditelji pitali su nadležne pre pola godine i dali im rok od šest meseci za odgovor. Dan uoči Međunarodnog dana osoba s autizmom, ponavljaju pitanja.

Autizam nije bolest, kažu stručnjaci, već poremećaj zbog kojeg boluje cela porodica. Roditelji stare, obolevaju i sve teže se nose s problemima, a podrške uglavnom nema.
“Ono na čemu mi insistiramo je sistemsko rešenje koje će to dete pratiti u kontinuitetu, od njegovog rođenja, kroz zdravstveni sistem, obrazovni sistem i na kraju socijali sistem, do onog čega se svi mi roditelji, a mi smo u udruženju svi roditelji, najviše plašimo – šta će biti posle nas kada nas naša deca nadžive“, kaže Dario Rosi, predsednik Udruženja “Autizam, pravo na život”.
Foto: Pixabay
Da bi bilo pomaka, najpre mora da se napravi registar, odnosno da se konačno ustanovi koliko je osoba s autizmom.
Autizam se dijagnostikuje tek pred polazak deteta u školu, mada neki dočekaju i punoletstvo bez dijagnoze.
Zapanjuje podatak da Srbija ima svega 24 specijalista dečije psihijatre, koji bi mogli da prepoznaju taj poremećaj. Zato se roditelji zalažu za osnivanje Centra za autizam.
“To bi bilo neko dijagonostičko, terapijsko, naučnoistraživačko, obrazovno, smeštajno mesto. Ja sam mentor za pedijatriju, pet šestina pedijatara uopšte nije zainteresovana da sazna kako se skrininguje, a mislim da će njima pripasti dijagnostika autizma”, rekla je Vesna Milovanović, psihijatrica na Klinici za dečiju neurologiju i psihijatriju.

Nema inkluzivnih škola 

Nije bolja situacija ni u prosveti. Deceniju od uvođenja inkluzivnog obrazovanja, kažu, nema inkluzivnih škola, obučenih nastavnika niti prilagođenih programa.
Foto: Pixabay
U specijalnim školama trude se da rad prilagode svakom detetu. Ni to ne ide lako, jer moraju da rade po redovnom planu i programu, pa često dete koje i ne govori, treba da uči strani jezik ili npr. hemiju i fiziku.
“Ogroman broj dece ne ide u školu, strašna je situacija u unutrašnjosti Srbije, jer ne postoje apsolutno nikakvi sistemi podrške, gde je ugrožena cela porodica, postalo je normalno i očekuje se da majka sa detetom pohađa nastavu”, govori Snežana Maksimović, majka deteta sa autizmom.
Na najvažniju, dugo obećavanu uslugu – stanovanje uz podršku, još čekaju.
Ni u novom Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, koji predviđa sto posto plaćeno bolovanje roditeljima teško obolele dece do njihove 18 godine, nema roditelja dece s autizmom.
Izvor: RTS.rs

Postanite član Bebac porodice! Registrujte se

Da li ste trudni ili imate bebu?

Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.

Komentari (0)

Ostavite komentar

Izračunajte termin porođaja

Unesite prvi dan Vašeg
poslednjeg ciklusa

Prosečno trajanje ciklusa

Koliko je obolelih od autizma u Srbiji ne zna se jer nije napravljen njihov registar. Nema ni stručnjaka a ni planova za uključivanje te dece u obrazovni sistem. Kada će i kako to da se reši, njihovi roditelji pitali su nadležne pre pola godine i dali im rok od šest meseci za odgovor. Dan uoči Međunarodnog dana osoba s autizmom, ponavljaju pitanja.

Autizam nije bolest, kažu stručnjaci, već poremećaj zbog kojeg boluje cela porodica. Roditelji stare, obolevaju i sve teže se nose s problemima, a podrške uglavnom nema.
“Ono na čemu mi insistiramo je sistemsko rešenje koje će to dete pratiti u kontinuitetu, od njegovog rođenja, kroz zdravstveni sistem, obrazovni sistem i na kraju socijali sistem, do onog čega se svi mi roditelji, a mi smo u udruženju svi roditelji, najviše plašimo – šta će biti posle nas kada nas naša deca nadžive“, kaže Dario Rosi, predsednik Udruženja “Autizam, pravo na život”.
Foto: Pixabay
Da bi bilo pomaka, najpre mora da se napravi registar, odnosno da se konačno ustanovi koliko je osoba s autizmom.
Autizam se dijagnostikuje tek pred polazak deteta u školu, mada neki dočekaju i punoletstvo bez dijagnoze.
Zapanjuje podatak da Srbija ima svega 24 specijalista dečije psihijatre, koji bi mogli da prepoznaju taj poremećaj. Zato se roditelji zalažu za osnivanje Centra za autizam.
“To bi bilo neko dijagonostičko, terapijsko, naučnoistraživačko, obrazovno, smeštajno mesto. Ja sam mentor za pedijatriju, pet šestina pedijatara uopšte nije zainteresovana da sazna kako se skrininguje, a mislim da će njima pripasti dijagnostika autizma”, rekla je Vesna Milovanović, psihijatrica na Klinici za dečiju neurologiju i psihijatriju.

Nema inkluzivnih škola 

Nije bolja situacija ni u prosveti. Deceniju od uvođenja inkluzivnog obrazovanja, kažu, nema inkluzivnih škola, obučenih nastavnika niti prilagođenih programa.
Foto: Pixabay
U specijalnim školama trude se da rad prilagode svakom detetu. Ni to ne ide lako, jer moraju da rade po redovnom planu i programu, pa često dete koje i ne govori, treba da uči strani jezik ili npr. hemiju i fiziku.
“Ogroman broj dece ne ide u školu, strašna je situacija u unutrašnjosti Srbije, jer ne postoje apsolutno nikakvi sistemi podrške, gde je ugrožena cela porodica, postalo je normalno i očekuje se da majka sa detetom pohađa nastavu”, govori Snežana Maksimović, majka deteta sa autizmom.
Na najvažniju, dugo obećavanu uslugu – stanovanje uz podršku, još čekaju.
Ni u novom Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, koji predviđa sto posto plaćeno bolovanje roditeljima teško obolele dece do njihove 18 godine, nema roditelja dece s autizmom.
Izvor: RTS.rs
Izračunajte vaš BMI
Pol:

Godine starosti:

Vaša visina:

Vaša težina:

Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina

Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.

Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.

Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Izračunajte plodne dane

Prvi dan poslednje menstruacije

Prosečno trajanje ciklusa
Ovulacija ≈
Ned. 20.07.2021. Pet. 25.07.2021.
Danas je Utorak, 05.11.2024
Plodni dani
Menstruacija
dana 5 Menstruacija
dana 15 Folikularna faza
dana 6 Ovulacija
Sledeća menstruacija
za ≈ 28 dana

Može vas zanimati još i

Najnovije