Provere, ocenjivanja, godine strpljenja, ali i pravno nerešeni statusi dece – sve ovo čeka one koji u Srbiji žele da usvoje dete. Međutim, i kada se taj proces završi, čekanju nije kraj, jer većina domaćih usvojitelja želi da usvoji zdravo dete, mlađe od tri godine, pripadnika samo određene nacionalnosti. Kada za dete ne može da se pronađe domaći usvojitelj, moguće je da ga usvoji stranac.
Žene u Srbiji u proseku rađaju manje od dvoje dece. U tu statistiku uklapa se i sagovornica RTS-a. Ipak, njena porodica je mnogo veća. Osim biološkog sina, ima dvoje dece za koje se bori da ih usvoji, a želja joj je da ih u njenom domu bude bar petoro.
– Skoro kada je moje dete bilo na proceni i pričalo sa psihologom, pitalo ga je da li ima dece i psiholog je odgovorio da nema. Ona je pitala: „A zašto ne usvojiš, pa vidiš kako je moja mama toliko srećna s nama, pa i ti ćeš biti srećan” – rekla je majka koja je usvojila decu.
Posle razvoda, deca su njen pokretač, izvor snage i energije. Međutim, borba da oni nose njeno prezime traje više od pet godina. Da bi do toga došlo, neophodno je da se reši pravni status dece, odnosno da se osim bioloških roditelja dece odreknu i babe i dede.
– Nisam samo ja u pitanju. U pitanju je oko 700 parova koji čekaju. Neko čeka mnogo više, ima mnogo nerealnije želje nego što ja imam – kaže majka.
A oni koji čekaju, često imaju veoma dug spisak poželjnih karakteristika deteta koje žele da usvoje. Zato mnogi mališani nikada ne dočekaju da postanu nečija deca.
Dragan Vulević, načelnik odeljenja, kaže za RTS da su te karakteristike deteta uglavnom da su niskokalendarskog uzrasta, da imaju najviše do tri godine, da je apsolutno zdravo, tu se uglavnom isključuje romska nacionalnost kao poželjna.
– Deca koja se nalaze u jedinstvenom registru potencijalnih usvojenika uglavnom su ili iznad tog kalendarskog uzrasta ili imaju određene zdravstvene i razvojne probleme, što onda opredeljuje naše domaće državljane usvojitelje da takvu decu ne prihvataju – navodi Vulević.
Međutim, neka od te dece svoje porodice pronađu u usvojiteljima iz inostranstva, a podaci govore da decu iz Srbije najviše usvajaju Šveđani.
– Postoji jedna tradicija, naročito iz razvijenih zapadnih zemalja, gde postoje porodice koje žele da prihvate decu sa smetnjama u razvoju i to su porodice koje faktički imaju svoju decu. Jedan od aspekata jeste i humanost i želja da se pomogne – naveo je Zoran Milačić, direktor Centra u Zvečanskoj.
Dom napuštenoj deci pružile su i brojne slavne svetske, ali i domaće ličnosti. Bivši glumački holivuski par Džoli-Pit, pored tri biološka deteta, ima i troje usvojenih, dok su se kod nas na takav humani korak odlučili Vlade Divac, Sergej Ćetković, ali i pokojna pevačica Esma Redžepova, koja je usvojila čak 48 dece.
Neki od njih su na ovaj način proširili svoju porodicu, dok su se drugi tako prvi put ostvarili kao roditelji.
Izvor: RTS.rs
Komentari (0)