Deca održala lekciju Srbiji

Deca su narodnim poslanicima, predstavnicima Vlade Republike Srbije, ministru rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja Zoranu Đorđeviću, ministarki bez portfelja Slavici Đukić Dejanović, direktoru UNICEF-a u Srbiji Michel Saint-Lotu, Savetu za prava deteta, direktoru policije Vladimiru Rebiću, kancelariji Zaštitnika građana, kancelariji Poverenice za ravnopravnost, Mreži organizacija za decu Srbije i drugim telima i institucijama iskazala svoje mišljenje o tome kako vide problem nasilja i dala predloge kako ono može da se spreči.

Klinci od 10 do 15 godina stali su pred političare i jasno rekli šta su problemi sa kojima se gotovo svako dete u Srbiji bori. Da bi borba bila delotvornija, potrebno je da odrasli učestvuju u njoj. Šta čekamo?

 Prepustili smo buduće naraštaje sebi, dopustili smo da u najsrećnijim godinama budu rastrzani između mutnog sistema i još mutnijeg virtuelnog sveta. Obaveze smo povećali, a smanjili ljubav i brigu. Lepu reč i savet zamenila je fraza “marš u sobu”. Kao da će ignorisanje problema rešiti sve, roditelji odbijaju da slušaju klince i tu prave krucijalnu grešku.

Nasilje nad decom je poput nasilja u porodici – tabu tema u Srbiji. Žmurimo na jedno oko dok se iza naših leđa širi pošast i ulazi u svaku poru društva. Deca su u Skupštini otvoreno iznela svoja mišljena na koje načine je najbolje suprostaviti se nasilju, kao i da najveću ulogu igraju upravo roditelji, učitelji, bake i deke. Upravo to je istakla Jovana (10). 

Vuk (12) se okrenuo upravo ignorisanju i neshvatanju dečjih potreba. Prepuštanju medijima i pogrešnim idolima da oblikuju najmlađe, bez šanse da kažu šta zaista žele. 

Mlada Ana (10) skrenula je pažnju na zlostavljanje među vršnjacima, i dobro poznatu činjenicu da su deca nasilnici vrlo često žrtve nasilja. Često zaboravljamo da sve stvari kreću od ta četiri porodična zida. 

Još jedna vrsta nasilja je vrlo česta među najmlađima u Srbiji, a na nju je podsetila Sofija – nasilje nad decom sa smetnjama. Iako mnogi imaju različite teorije, deca ipak znaju najbolje jer su akteri. Da li kao oni koji vređaju, uvređeni ili pak samo očevici, najčešći uzrok njihovog ponašanja je strah kaže mlada Sofija. 

Tehnologija stvara neke nove klince koji se mnogo razlikuju od nas u istim godinama. Često nam nedostaje razumevanja i brige, učaurimo se jer je dete kod kuće i mislimo da tako imamo kontrolu nad njim, ali ne zavaravajte se. I deca i roditelji moraju biti informisani o opasnostima koje nosi svet interneta. Dok ne bude kasno. O digitalnom nasilju pričala je Danica (14). 

Direktor UNICEF-a u Srbij, Michel Saint-Lot je izjavio da će UNICEF zajedno sa svim nadležnim institucijama nastaviti još snažnije da se bori protiv vršnjačkog nasilja. 

– Osnažiti decu da prepoznaju i prijavljuju nasilje (roditeljima, policiji, nastavnicima, zaposlenim u školama, i drugim osobama od poverenja).

– Važno je da policija, zaposleni u školama, roditelji i drugi odrasli ispravno i brzo reaguju kada se desi nasilje ili kada neko od dece prijavi nasilje.

– Nekorišćenje mobilnih telefona u školama, reagovanje prilikom internet nasilja, i vođenje računa o sadržaju koji se postavlja na društvene mreže su predlozi dece za sprečavanje digitalnog nasilja.