Ustavni sud odbacio inicijativu antivakcinalista

Ustavni sud Srbije odbacio je inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti zakonskih odredbi koje se odnose na obaveznu vakcinaciju dece i odraslih, jer smatra da inicijatori nisu potkrepili svoje tvrdnje, niti su one ustavno pravno utemeljene.

Inicijatori postupka tražili su da se utvrdi da nisu u skladu sa Ustavom pojedine zakonske odredbe kojima se nalaže obavezna vakcinacija, pogovo dece pred upis u školu, tvrdeći da im se na taj način uskraćuje pravo na izbor, kao i da nisu u saglasnosti sa međunarodnim ugovorima.

Rešenje suda o odbacivanju je, kako se dodaje, upućeno učesnicima u postupku.

Inicijative su odbačene jer je Ustavni sud “polazeći od prethodno detaljno izvršene analize osporenih odredaba Zakona o zaštiti građana od zaraznih bolesti, sa stanovišta svih bitnih navoda inicijatora, našao da iznetim razlozima u inicijativama nije potkrepljena tvrdnja da ima osnova za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti i nesaglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima odredaba Zakona o zaštiti građana od zaraznih bolesti”, navodi se u odluci.

Na ovaj način Ustavni sud je konačno odlučio o podnetim inicijativama, napominje se u odluci.

Zbog toga je takođe odbacio zahteve za obustavu izvršenja pojedinačnih akata i radnji preduzetih na osnovu osporenih odredaba Zakona o zaštiti građana od zaraznih bolesti.

 

U detaljno obrazloženoj odluci Ustavni sud je, pored ostalog, naveo da prema stavovima Evropskog suda za ljudska prava postoji polje slobodne procene države o preduzimanju mera zdravstvene zaštite stanovništva od zaraznih bolesti, te da se i prava zajemčena Evropskom konvencijom u čiji okvir spada i pravo na fizički integritet, mogu ograničiti zakonom radi zaštite zdravlja celokupnog stanovništva i sprečavanja širenja zaraznih bolesti.

Zatim je detaljno ukazao zašto niz navoda protivnika vakcinacije nisu ustavnopravno utemeljeni.

Što se tiče obavezne imunizacije odnosno vakcinacije, Ustavni sud smatra da u ovom slučaju nije reč o “medicinskim ili naučnim ogledima” koji imaju za svrhu da lice bude objekt naučnog istraživanja koja se mogu sprovoditi samo uz slobodno dati pristanak, niti pak o “izloženosti mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju”, kako se to navodi u pojedinim inicijativama.

Kada su u pitanju navodi inicijatora da su deca koja nisu vakcinisana diskriminisana u odnosu na vakcinisanu decu jer im se uskraćuje Ustavom zajemčeno pravo na obrazovanje, Ustavni sud pored ostalog ističe da se uslovljavanje boravka dece u ustanovama obrazovanja sprovedenom imunizacijom, ne može dovesti u ustavnopravnu vezu sa diskriminacijom u pogledu prava na obrazovanje.

“Obaveznoj imunizaciji podležu sva deca određenog uzrasta, osim onih kod kojih je ona iz zdravstvenih razloga kontraindikovana, pa kako se ova obaveza, saglasno ustavnom načelu o jednakosti svih pred zakonom, jednako odnosi na sve koji su njome obuhvaćeni, to se onaj ko odbije imunizaciju – ne ispuni propisanu obavezu, ne može smatrati diskriminisanim u odnosu na onoga ko se podvrgao toj obavezi, jer oni nisu u istoj ili sličnoj situaciji”, naglasio je Ustavni sud.

Što se tiče navoda da se imunizacijski status deteta ne može ispitivati i da se njime ne može uslovljavati upis deteta u školu jer je odredbama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano da se uz dokumentaciju za upis dece u prvi razred osnovne škole dostavlja dokaz o zdravstvenom pregledu deteta, Ustavni sud ukazuje da se osporenom odredbom ne zabranjuje upis dece u osnovnu školu.

Tom odredbom se, kako je ukazao Ustavni sud, boravak dece u predškolskim ustanovama, školama i ustanovama za smeštaj dece bez roditeljskog staranja uslovljava imunizacijom protiv određenih bolesti.

“Otuda se razlozi osporavanja ne mogu dovesti u ustavnopravnu vezu sa sadržinom osporene odredbe”, naglasio je Ustavni sud.

Takođe nisu ustavnopravno utemeljeni ni razlozi osporavanja odredbe koje propisujući kao prekršaj odbijanje obavezne vakcinacije i utvrđuju novčanu kaznu za taj prekršaj jer je, kako navodi Ustavni sud, zakonodavac postupao u okviru svog ovlašćenja iz Ustava – da uređuje odgovornost i sankcije za povredu sloboda i prava građana utvrđenih Ustavom i za povredu zakona, drugih propisa i opštih akata.

Razmatrajući navode inicijatora koji se odnose na povredu odredaba pojedinih potvrđenih međunarodnih ugovora, Ustavni sud je konstatovao da odredba Konvencije o ljudskim pravima i biomedicini dozvoljava ograničenje pojedinih prava utvrđenih Konvencijom, te da su ograničenja prava na slobodan pristanak na medicinsku intervenciju u skladu sa uslovima iz navedene odredbe.

U pogledu pozivanja inicijatora na povredu odredaba Konvencije o pravu deteta, Ustavni sud smatra da inicijative ne sadrže ustavnopravne razloge osporavanja, što je osnovna pretpostavka za postupanje tog suda, već se samo citiraju navedene odredbe uz konstataciju o nesaglasnosti osporenih odredaba Zakona i sa tom konvencijom.

Što se tiče navoda inicijatora o povredi odredaba Evropske konvencije i Protokola prvog uz tu konvenciju, kao i Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, Ustavni sud ih nije posebno razmatrao, budući da navedene odredbe imaju u suštini isti sadržaj kao pojedine odredbe Ustava Srbije, u odnosu na koje je sud cenio navode inicijatora.