Foto:

Trećina đaka sanja osvetu

Izvor: Bebac.com

Skoro 19 odsto učenika pristalo bi da ismeva drugove samo da ne bi bili isključeni iz grupe, što ukazuje na veliki uticaj vršnjaka, ne samo pozitivan, već i negativan, kao što je zlostavljanje – pokazalo je istraživanje specijaliste pedagogije Slobodana Malušića, u kojem je učestvovalo 600 učenika iz pet beogradskih osnovnih škola.

Anketirani đaci tvrde da u odeljenjima ima 36,9 odsto neprihvaćene, izolovane, odbačene i ignorisane dece zato što se nepristojno ponašaju, vređaju druge, previše se razlikuju, nose naočare, imaju veliki nos, uši, gojazni su… Malušić navodi da je 18 odsto anketiranih učenika reklo da svakodnevno doživljavaju vređanja i ismevanja, i to uglavnom od vršnjaka, dok je svaki deseti đak bio u situaciji da ga nagovaraju da uradi nešto loše drugima. Oko 58 odsto učenika je izjavilo da su ih drugovi povredili i ponizili, 8,4 odsto da ih je povredila i ponizila nepoznata osoba, 6,3 odsto je pomenulo nastavnike, a dva odsto roditelje. Oko 42 odsto učenika tvrdi da je najveće batine dobilo od roditelja i drugova.
Photo by Redd Angelo on Unsplash
Ovo istraživanje Slobodana Malušića pokazalo je da dve trećine dece o lošim stvarima koje su im se desile prvo razgovara sa roditeljima, trećina sa drugom ili drugaricom, 7,4 odsto razrednom starešini, dva odsto nekom drugom nastavniku, dok svega jedan odsto traži pomoć od pedagoga ili psihologa.
– Kao što se vidi iz rezultata, učenici imaju najviše poverenja u roditelje i drugove i to je dobro, ali zabrinjava podatak da se 10 odsto učenika, ako se računaju i oni koji su davali više odgovora, ne poverava nikome. Njih treba ohrabriti, objasniti im da nekome moraju da kažu kad im se nešto loše desi, a pre svega onima u koje imaju najviše poverenja. Deca samo tako mogu da reše svoj problem, pogotovu ako se on ponavlja. Među onima koji su podelili problem sa nekim, 17 odsto nije uspelo da ga reši, a nešto manje od 10 odsto je izjavilo da niko nije hteo da im pomogne. Nažalost, skoro trećina učenika, a među njima nisu samo žrtve, već i potencijalni zlostavljači, priznaje da želi nekome da se osveti – upozorio je Malušić.
Photo by Janko Ferlič on Unsplash
On ističe da nasilje u školama nije zaustavljeno uprkos raznim predavanjima, projektima, uvođenje veronauke, građanskog vaspitanja, formiranje timova za borbu protiv nasilja i zlostavljanja učenika…
– Indikativno je da se četvrtina anketiranih učenika ne oseća sasvim bezbedno u svojoj školi i zato bi trebalo da se sa decom svakodnevno razgovara o ovoj temi, kako bi shvatili šta je nasilje i da će svako ko ga vrši biti kažnjen. Učenike treba ohrabriti da se obrate za pomoć osobama u koje imaju najviše poverenja jer nasilje ne sme da se trpi. Pravila ponašanja, preventivne mere i podrška žrtvama ne treba da postoje samo na papiru već i u praksi, a društvo mora da spreči nasilje bilo koje vrste, ma od koga ono dolazilo – poručio je Malušić.

Postanite član Bebac porodice! Registrujte se

Da li ste trudni ili imate bebu?

Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.

Komentari (0)

Ostavite komentar

Izračunajte termin porođaja

Unesite prvi dan Vašeg
poslednjeg ciklusa

Prosečno trajanje ciklusa

Skoro 19 odsto učenika pristalo bi da ismeva drugove samo da ne bi bili isključeni iz grupe, što ukazuje na veliki uticaj vršnjaka, ne samo pozitivan, već i negativan, kao što je zlostavljanje – pokazalo je istraživanje specijaliste pedagogije Slobodana Malušića, u kojem je učestvovalo 600 učenika iz pet beogradskih osnovnih škola.

Anketirani đaci tvrde da u odeljenjima ima 36,9 odsto neprihvaćene, izolovane, odbačene i ignorisane dece zato što se nepristojno ponašaju, vređaju druge, previše se razlikuju, nose naočare, imaju veliki nos, uši, gojazni su… Malušić navodi da je 18 odsto anketiranih učenika reklo da svakodnevno doživljavaju vređanja i ismevanja, i to uglavnom od vršnjaka, dok je svaki deseti đak bio u situaciji da ga nagovaraju da uradi nešto loše drugima. Oko 58 odsto učenika je izjavilo da su ih drugovi povredili i ponizili, 8,4 odsto da ih je povredila i ponizila nepoznata osoba, 6,3 odsto je pomenulo nastavnike, a dva odsto roditelje. Oko 42 odsto učenika tvrdi da je najveće batine dobilo od roditelja i drugova.
Photo by Redd Angelo on Unsplash
Ovo istraživanje Slobodana Malušića pokazalo je da dve trećine dece o lošim stvarima koje su im se desile prvo razgovara sa roditeljima, trećina sa drugom ili drugaricom, 7,4 odsto razrednom starešini, dva odsto nekom drugom nastavniku, dok svega jedan odsto traži pomoć od pedagoga ili psihologa.
– Kao što se vidi iz rezultata, učenici imaju najviše poverenja u roditelje i drugove i to je dobro, ali zabrinjava podatak da se 10 odsto učenika, ako se računaju i oni koji su davali više odgovora, ne poverava nikome. Njih treba ohrabriti, objasniti im da nekome moraju da kažu kad im se nešto loše desi, a pre svega onima u koje imaju najviše poverenja. Deca samo tako mogu da reše svoj problem, pogotovu ako se on ponavlja. Među onima koji su podelili problem sa nekim, 17 odsto nije uspelo da ga reši, a nešto manje od 10 odsto je izjavilo da niko nije hteo da im pomogne. Nažalost, skoro trećina učenika, a među njima nisu samo žrtve, već i potencijalni zlostavljači, priznaje da želi nekome da se osveti – upozorio je Malušić.
Photo by Janko Ferlič on Unsplash
On ističe da nasilje u školama nije zaustavljeno uprkos raznim predavanjima, projektima, uvođenje veronauke, građanskog vaspitanja, formiranje timova za borbu protiv nasilja i zlostavljanja učenika…
– Indikativno je da se četvrtina anketiranih učenika ne oseća sasvim bezbedno u svojoj školi i zato bi trebalo da se sa decom svakodnevno razgovara o ovoj temi, kako bi shvatili šta je nasilje i da će svako ko ga vrši biti kažnjen. Učenike treba ohrabriti da se obrate za pomoć osobama u koje imaju najviše poverenja jer nasilje ne sme da se trpi. Pravila ponašanja, preventivne mere i podrška žrtvama ne treba da postoje samo na papiru već i u praksi, a društvo mora da spreči nasilje bilo koje vrste, ma od koga ono dolazilo – poručio je Malušić.
Izračunajte vaš BMI
Pol:

Godine starosti:

Vaša visina:

Vaša težina:

Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina

Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.

Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.

Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Izračunajte plodne dane

Prvi dan poslednje menstruacije

Prosečno trajanje ciklusa
Ovulacija ≈
Ned. 20.07.2021. Pet. 25.07.2021.
Danas je Nedelja, 24.11.2024
Plodni dani
Menstruacija
dana 5 Menstruacija
dana 15 Folikularna faza
dana 6 Ovulacija
Sledeća menstruacija
za ≈ 28 dana

Može vas zanimati još i

Najnovije