Svetska zdravstvena organizacija smatra da bi samo 16 odsto svih porođaja trebalo da bude izvedeno carskim rezom. U Srbiji je, međutim, taj broj dva i po puta veća, pišu “Večernje novosti”.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje “Batut”, tokom prošle godine u našim porodilištima obavljeno je 63.855 porođaja, a gotovo 40 odsto beba na svet je došlo carskim rezom.
Ginekolozi tvrde da broj carskih rezova iz godine u godinu vrtoglavo raste, pa je sada višestruko veći nego pre dve decenije. Čak se i trudnice sa svim parametrima normalne trudnoće porađaju u operacionim salama.
Izvor: Pixabay
Akušeri, međutim, upozoravaju da carski rez, ako nije medicinski opravdan, nikako nije preporučljiv i bolji u odnosu na prirodan porođaj. Po rečima prof. dr Ljiljane Mirković, načelnice akušerske intenzivne nege Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije, carski rez treba raditi isključivo kada medicina kaže da je to neophodno.
– Činjenica je da se u Srbiji beleži izrazit porast broja carskih rezova i da je trenutan broj od bezmalo 40 odsto neprihvatljiv – kaže dr Mirković za “Novosti”.
Zašto se porađaju carskim rezom?
Faktori koji najviše doprinose učestalosti ove operacije su – neadekvatna materična aktivnost, prethodni carski rez, karlični stav ploda, patnja ploda, prenesena trudnoća, višeplodna trudnoća… Carski rez je akušerska operacija kojom se hirurškim putem završava porođaj i spada u najvažnije operacije koje se izvode u ginekologiji i akušerstvu. Takođe, spada u jednu od deset najčešćih velikih operacija.
U svim zemljama Zapada koje takođe beleže porast broja carskih rezova, publikovane su nacionalne smernice za bezbedno smanjivanje njihovog broja.
Prvi korak ka smanjivanju broja carskih rezova je tačno praćenje njihovog broja na nacionalnom nivou. Drugi je uvođenje klasifikacije indikacija za carski rez.
.jpg)
Više je razloga, po mišljenju dr Mirković, inače i profesora Medicinskog fakuteta, zašto je neprihvatljiv ovako visok procenat carskih rezova.
– Pre svega, carski rez je hitna hirurška operacija kojom se spasavaju život žene ili fetusa u porođaju – kaže ona.
– Komplikacije kao što su krvarenja, infekcije i tromboze krvnih sudova češće su kod operisanih žena, a veća i smrtnost u toj grupi porodilja. Deca rođena carskim rezom su u kasnijem životu izložena i većem riziku za pojavu astme i nekih drugih autoimunih oboljenja. U sledećoj trudnoći žene porođene carskim rezom imaju veću šansu za pojavu nisko usađene posteljice.
UČESTALE RIZIČNE TRUDNOĆE
– Promenilo se mnogo toga poslednjih decenija, što može da objasni učestaliju pojavu rizičnih trudnoća, o čemu nažalost, u Srbiji ne postoji jasna evidencija – kaže dr Mirković.
Žene rađaju u kasnijim godinama sa više manjih ili većih, latentnih ili manifestnih oboljenja, više je multiplih trudnoća kao rezultat asistiranih reproduktivnih tehnologija, trudnice su češće gojazne i sa većim brojem štetnih navika. U razvijenim zemljama se beleži porast učestalosti hipertenzije i deijabetesa u trudnoći za čak 25 odsto!
Izvor: www.mondo.rs
Komentari (0)