Nekada davno jedna žena je provodila subote radeći sasvim normalne, subotnje aktivnosti – palačinke u podne, kafa u gradu, odmaranje na kauču, čitanje romana, ispijanje piva sa prijateljima…
Već sledeće, njen život je postao potpuno i kompletno okrenut čuvanju vrištućeg, malog, smežuranog, crvenolikog stvora koji koristi resurse majčinih grudi. Slavimo takav život! 😊
Naučnici i filozofi su proveli godine istražujući šta smena dan-za-noć znači za majke koje za manje od godinu dana prelaze iz jedne vrste života u neku potpuno drugu.
Filozofi su rođenje deteta okarakterisali kao „iskustvo transformacije” jer roditelji bukvalno ne mogu da znaju kako je to imati dete dok se to zaista ne desi, ne mogu da donose pravovremene odluke o tome da li imati bebu ili ne. Neka druga slična iskustva transformacije kao pandan ovom, prema filozofima, mogu da se uporede sa sticanjem sposobnosti sluha, emigracijom u novu zemlju ili odlaskom u rat.
Ono što ova četiri iskustva imaju zajedničko je da mogu da utiču na mozak – dramatično i možda nepovratno. Posle trudnoće, u fizičkom i psihičkom smislu, ostaju mnogi tragovi na telu i biolozi počinju da ih razdvajaju i utvrđuju njihovo značenje.
Foto: Pixabay
Skupljeni mozak
Znamo već duže vreme da nas majčinstvo menja, ali naučnici tek sad počinju da karakterišu preciznu prirodu fizičkih i psihičkih promena. Oni već nekoliko decenija znaju da se mozak žene smanjuje tokom trudnoće. Znamo šta mislite: Divno, zaista.
Naučnici pokušavaju da objasne koliko dugo se zadržavaju redukcije sive mase mozga. Skupljeni delovi mozga su i dalje jako mali dve godine nakon rođenja deteta, što nam govori da su te promene tu sa nekim razlogom.
„Nije šokantno i iznenađujuće da će trudnoća i iskustvo rađanja i čuvanja bebe, a zatim i deteta, trajno uticati na mozak”, navodi Lisa, neurokardiološkinja Univerziteta u Britanskoj Kolumbiji.
„To smanjenje mozga zvuči loše, ali se ustvari odnosi na bolju interakciju između majke i deteta”, ističe Lisa.
Pokretačka hipoteza navodi da bi smanjenje moglo biti znak da se mozak priprema za majčinstvo. Kod očeva, ovo smanjenje, pak, nije primećeno.
Foto: Pixabay
Hormonalni okidač
Skupljanje mozga nije jedini kontraintuitivni efekat trudnoće i porođaja. Dok trudnica može da ima „bebeći mozak” – da uđe u kola i zaboravi gde je pošla – način na koji se memorija i razmišljanja žene menjaju tokom i nakon rođenja deteta je sa mnogo više nijansi.
Promene u veličini i funkcionisanju mozga su verovatno posledica ludih nivoa hormona koji teku kroz telo žene. Steroidni hormoni, kao što je progesteron, se tokom trudnoće sve više povećavaju. Većina delova mozga ima specijalizovane receptore za steroidne hormone, koji uključuju delove mozga za memoriju i emocije. Ovi hormoni se ponašaju kao okidači za instiktivno ponašanje majki koje podešavaju mozak u borbi za opstanak i preživljavanje deteta. Prema rečima naučnika, potrebno je da savladate nove obrasce ponašanja kako biste obezbedili preživljavanje Vašeg deteta.
Hormoni samo daju „vetar u leđa” ovakvim ponašanjima, ali oni ponekad mogu i da izazovu mentalna oboljenja.
Naučnici još uvek ne znaju tačne mehanizme zbog čega se postporođajna depresija i opsesivno kompulsivni poremećaj povećavaju nakon trudnoće. Oni mogu da budu uzrokovani velikim hormonalnim oscilacijama i stresom oko nege bebe.
Hormonalne promene u trudnoći ostavljaju trag nakon rođenja bebe. Nivoi hormona tokom menstrualnog ciklusa, nakon rođenja bebe, su mnogo manji nego tokom trudnoće. Kako mame stare, oni bi mogli da pomognu da se smanje stope nekih vrsta kancera ili da služe kao konstantni signal da se mozak drži u mama-modu.
Foto: Pixabay
Pouka ove priče je da cenite Vaše majke na koje smo svi mi ostavili neizbrisivi trag i da slavite život svakog dana!
Naslovna fotografija: Pixabay
Izvor: wired.com
Komentari (0)