Oko pola miliona parova u Srbiji, prema nezvaničnim podacima, ima problem da se prirodnim putem ostvari u ulozi roditelja. A samo 4.000 parova moći će ove godine o trošku države da obavi postupak vantelesne oplodnje u nekoj od pet državnih i deset privatnih ustanova.
Za sada je nepoznanica koliko će novi zakon o biomedicinski potpomognutoj oplodnji uticati na to da se situacija u vezi sa ovim pitanjem poboljša. Ali, naznačajnija novina ovog zakona, da će se i kod nas formirati banka reproduktivnih ćelija i embriona, u javnosti je izazvala oprečna mišljenja i pokrenula lavinu pitanja – kome je zakon namenjen, da li je reč o trgovini muškim i ženskim polnim ćelijama…
– Novousvojeni zakon striktno zabranjuje trgovinu reproduktivnim ćelijama i embrionima – tvrdi prof. dr Ivan Tulić, član Republičke stručne komisije za vantelesnu oplodnju i član tima koji je radio na izradi teksta zakona.
– Ova vrsta biološkog materijala prikupljaće se od supružnika ili vanbračnih partnera koji su odustali od svojih reproduktivnih ćelija ili embriona uz pisanu saglasnost. Banke će se formirati pri zdravstvenim ustanovama, a prva će najverovatnije biti na Klinici za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije.
Foto: Shuterstock
Za razliku od zemalja koje već imaju institut banke embriona, i gde se parovima omogućava da ih genetski ispitaju pre nego što se plasiraju u matericu druge žene, u Srbiji to zasad nije moguće. Zato su, kažu stručnjaci, genetske anomalije u porastu.
ŽENE DO 35 GODINA, MUŠKARCI DO 40
U Svetu je praksa da se ustanove koje se bave doniranjem polnih ćelija strogo kontrolišu i da donori moraju da budu psihofizički zdrave osobe koje su prošle detaljne zdravstvene testove, kao i svaki drugi donor organa i tkiva.
– Samo žena do 35 godina starosti može da da jajne ćelije, jer u kasnijim godinama genetske promene na reproduktivnim ćelijama su zastupljenije. Kod muškaraca granica je 40 godina. Pre donacije, žene i muškarci moraju da budu testirani na HIV, hepatitis B i C. Mora da postoji i istorija naslednih oboljenja u porodici.
– Ova vrsta banke najznačajnija je za one parove koji su imali više neuspešnih pokušaja vantelesne oplodnje, kao i onima sa teškim genetskim opterećenjem – objašnjava profesor Tulić.
Struka je saglasna da osnivanje banke embriona predstavlja značajan pomak, jer su naši parovi da bi dobili dete odlazili po pomoć u inostranstvo. Da je reč značajnom iskoraku našeg zdravstva slaže se dr Zorica Crnogorac Ilić, naš vodeći stručnjak za lečenje bračnog steriliteta, ginekolog sa najviše uspešno izvedenih postupaka vantelesne oplodnje u Evropi.
– Pacijenti koji su suočeni sa ovim problemom morali su da odlaze u inostranstvo, pre svega u Češku, Makedoniju i Grčku – kaže ona. – Ogromna materijalna sredstva odlivala su se iz naše zemlje. Prema nekim procenama, reč je o sumi od više od deset miliona evra godišnje.
Kada se osnuje banka reproduktivnih ćelija, bračni parovi u Srbiji moći će o trošku države da zamrzavaju svoje polne ćelije i embrione, doniraju ih drugim ljudima u zemlji i inostranstvu. Pravo na VTO postupak imaće i žene bez partnera.
Većina evropskih i svetskih klinika koje poseduju banku radi sa svežim ćelijama, jer se na taj način obezbeđuje viši stepen uspeha. Doktorka Crnogorac Ilić smatra da u Srbiji treba napraviti istu stvar:
– Ako bi se to ovde uvelo, naša zemlja bi se svrstala u sam vrh svetske liste po uspehu vantelesne oplodnje. U protivnom, beležićemo i dalje odliv velikog broja parova koji ide na lečenje steriliteta u inostranstvo.
Najveća banka sperme danas u svetu, i ujedno prva u Evropi, otvorena je krajem osamdesetih godina prošlog veka u Danskoj – kaže doktorka Crnogorac Ilić.
.jpg)
Komentari (0)