Neželjene trudnoće i posledice koje abortusi mogu da ostave na zdravlje žene i upotreba savremene kontracepcije sa druge strane, bili su tema ovogodišnjeg stručnog skupa “Savremena kontracepcija – prednosti i rizik” održanog u Minhenu.
Istraživanja koja su sprovedena u svetu tokom prošle godine pokažala su da udate žene za kontrolu rađanja najčešće koriste podvezivanje jajnika-sterilizaciju i to 18 odsto, zatim spirale 13 odsto, kontraceptivne pilule osam odsto, kondome osam odsto i injekcije pet odsto žena.
Slika je drugacija u Evropi gde žene za kontrolu rađanja znatno manje koriste podvezivanje jajovoda svega 10 odsto, dok se kontraceptrivne pilule dosta koriste posebno u zapadno evropskim zemljama.
Kontraceptivne pilule se najviše koriste u Portugaliji 58,9 odsto, u Belgiji 44,8 odsto, Francuskoj 41,5 odsto, dok spirale imaju široku primenu u Belorusiji 25,7 odsto, Moldavija 25,2 odsto, dok je za kontrolu rađanja i zaštitu od neželjene trudnoće uobičajena zaštita kondomima u Grčkoj 33,9 odsto, Velikoj Britaniji 27 odsto, Španiji 24,8 odsto.
Predsednik Evropskog udruženja za kontracepciju i reproduktivno zdravlje prof. Johanes Bitzer naglasio je da su za mnoge žene zdravstveni radnici jedan od glavnih izvora informacija o savremenim sredstvima za kontracepciju i zbog toga je, kako kaže, zdravstvene radnike potrebno stalno edukovati o tome koje su prednosti a koji nedostaci određenih sredstava za kontracepciju.
Da bi se donela ispravna odluka, kako kaže, treba detaljno razmotriti nivo efikasnosti određenih oblika kontracepcije, zdravstvene rizike koje oni nose sa sobom, potencijalne neželjene efekte…
Učesnici skupa, koji je organizovala farmaceutska kompanija Bayer, ukazali su da se među najčešćim neželjenim posledicama upotrebe hormonske kontracepcije spominje nastanak venske tromboze, što može dovesti do nedoumica i nesigurnosti kod žena.
.jpg)
Foto: Shuterstock
Bitzer je istakao da je lekar taj koji procenjuje koji metod kontracepcije je najbolji za žene, a rizik od upotrebe kontraceptivnih pilula raste sa starošću žena, gojaznošću, kardiovaskularnim bolestima, nepravilnim načinom života, koji uključuje pušenje, genetsku predispoziciju i nedavni porođaj.
Bitzer je ukazao da je najvažnija pravilna informacija i edukacija zdravstvenih radnika i da je onda upotreba hormonske kontracepcije minimalni zdravstveni rizik, a da se postiže maksimalna zaštita od neželjene trudnoće.
Korist od hormonske kontracepcije nije samo zaštita od neželjene trudnoće već, kako se moglo čuti na skupu, reguliše se mesećni ciklus, a može imati pozitivne efekte na akne.
Bivši izvršni direktor holandskog tela za procenu lekova Andre Brekmans ukazao je da je zdravlje žene uvek na prvom mestu, ali ukoliko se na jedan tas stave rizik, a na drugi korist koji hormonska kontracepcija nosi, videće se da je korist mnogo veća od rizika.
Specijalista za ginekologiju i akuserstvo i član Austrijskog društva za planiranje porodice Kristian Fiala izrazio je zabrinutost zbog izbegavanja hormonske kontracepcije kod žena i težnje za “prirodnom kontracepcijom”.
To što žene ne koriste efikasnu kontracepciju, kako objašnjava, dovodi do čestih neželjenih trudnoća i posledica koje abortus nosi sa sobom.
Predstavnik kompanije Bayer iz Odeljenja medicinskih poslova i farmakovigilance Majkl Devoy ukazao je da farmaceutske kompanije pre nego što hormonska kontracepcija dospe na trzište i do potencijalnih korisnika, sprovode opsežna testitranja.
Povecanje svesti, naglasio je on, o prednostima i mogućim rizicima moderne kontracepcije treba da uputi žene da donesu ispravnu odluku koja metoda kontracepcije je najbolja za njih.
Komentari (0)