Većina nas se već dobro uveštila na koji način i pomoću čega je najlakše i najbrže skinuti detetu temperaturu. Međutim, dok nismo došli do ”svog načina” često smo slušali savete drugih. Koliko god nam bilo neverovatno i nebulozno, neke smo u momentima neznanja i sopstvene nemoći čak i primenjivali.
– Stavi joj krompir na tabane, reče moja majka dok sam joj se jadala.
Želela je dati bolji savet pa se ubacuje i svekrva.
-Ma kakav krompir, kukuruzno brašno je zakon.
Dve protiv jedne. Zato ćutim i klimam glavom, radiću po svom. Po savetu ljekara.
Popodne nam dođoše gosti.
– Obuj joj čarapice natopljene u sirće, reče tetka.
– To je jedini način koji pomaže, nastavlja dok srče kafu i pali cigaretu.
Neka, ostaviću sve to za kasnije, šapnem im ja i odlazim da prozor otvorim na kip jer od tetkinih cigara me već počinju štipati oči.
Sada ću se držati saveta lekara, sirupić i tuširanje.
-Ma da ti lekari nešto znaju, danas ti dete ne bi imalo temperature, zaključuje svekrva koja je osim kulinarstva, izgleda i medicinu ”diplomirala”.
Vidim ja, ne vredi mi raspravljati se. Njih tri na mene jednu. Kao poručena stiže komšinica na kafu. Naravno, vesela ženska ”trojka” je uvode u problematiku i kao što se da pretpostaviti, komšinica je rešena da opovrgne sve savete svojim proverenim načinom.
– Rakija!” Viknu komšinica i nastavlja.
– Kad smo već kod nje, daj sipaj mi onu vašu lanjsku dudaru.
Proveravam temperaturu detetu. Sirup je delovao. Smirena i manje bolna, okreće se da odrema. Koristim priliku i odlazim u apoteku. Nisam se dugo zadržala, desetak minuta. Dnevna soba u koju prvo ulazim je prazna. Čujem glasove u dečijoj sobi. Otvaram vrata i dočekuje me miris nepoznatog porekla. Dete leži u krevetu, njih četiri se smejulje. Imam sta videti. Sad mi je jasan miris. Na nogama oblog od rakije, a na tabanima krompir (rendani). Rukice u rukavicama napunjene kukuruznim brašnom, a na čelu mokra krpa. Vidim list hartije viri ispod majice. Kažu svinjska mast na novine namazana, pa na grudi stavljena. Čarapice u sirće umočene taman su krenule da joj obuju. Stanem. Pogledam ih. One se i dalje smejulje.
– Pa lepo, kažem ja,
– Fali nam jabuka u ustima i imamo praseće pečenje sa svim začinima. Kad bi na pečenje dodala, lanjsku dudaru, tetkin duvan iz Hercegovine, pa još i kiseli kupus na sve to…bila bi to prava gozba.
– Šta kazeš? Uvređeno će moje ”savete”.
– Tako nam i treba kad hoćemo da ti pomognemo, rekla je moja mama mašući rukama.
– Jest da je tvoja, ali što ima jezičinu, kazaće svekrva priji dok po običaju ”hvali” snaju.
Ne treba da vam kažem da je sveki pet dana ćutala i okretala glavu. Mama je uplakana izašla iz kuće. Tetka je uvređeno prosiktala kako sam nekulturna. Komšinica nije dolazila mjesec dana na kafu i rakijicu.
Kako izbeći ovakve situacije pitate se… NIKAKO! Uvek će se naći neko, nešto, negde… Vaše je da ne odustajete od ”svog načina”. Jer mama + doktor su najbolja kombinacija za vaše dete.
Komentari (0)