Nakon što je rodila svoje prvo dete i podlegla tipičnim, ma zapravo – modernim – majčinskim stresovima poznata australijska blogerska “kraljica” Constance Hall za savet je pitala svog tatu, odnosno mamu koja je odgojila jedanaestoro dece i gotovo nikada nije izgledala kao da će ovog časa pregoreti.
Kako je to moguće, pitala ga je, a on joj je mirne duše odgovorio:
“Ona se nikada nije ni upola toliko živcirala kao što se živcirate vi moderne mame!”
Savršen savet koji joj je objasnio dodatnim rečima – “Ona nije morala ići u banku, nije morala ići u trgovinu svaki dan, ona nije ni znala niti je htela toliko da živciea oko svega oko čega se vi živcirate. Njoj i mnogim mamama pre nikada nije bilo tako važno da njihova beba mora dostići svaki svoj razvojni korak u nekom zadatom vremenu. Ona je jednostavno podizala svoju decu, uživajući u njima i u njihovom društvu. I u sebi, u suštini, onoliko koliko je uspevala dok su deca bila tu negde oko nje.”
Nije li to zaista savršen savet i jedan bezbrižan put koji bi moderne mame definitivno trebale pronaći. U sebi, jer ga u današnjem društvu sigurno neće naći.
Poređenja radi, uz ovaj je savet Constance na svom Facebook profilu napisala kako to zapravo izgleda danas i zbog čega smo mi mame zapravo toliko zastranile.
“Mnogi od nas danas, hajdemo staviti ruku na srce, ne uživamo toliko u našoj deci i svi smo mi zapravo samo upola kao pre posvećene svojoj deci i to ne zato što to ne želimo već zato što smo toliko pod pritiskom svega drugoga da baš zbog toga što svojoj deci želimo samo najbolje, najviše nekako ignorišemo njih, a i sebe same.”, priznala je Constance koja inače ima četvoro dece, a javnost je obožava zbog njenog posebno iskrenog stava prema roditeljstvu.
No čak i kada ona – baš ona – oličenje spontanosti i bezbrižnosti, prizna ovako nešto, odmah nam je jasno u čemu je zapravo problem.
Mi se danas toliko trudimo biti savršene mame – želimo biti super mame, super dojilje, želimo izgledati savršeno – idemo u teretanu, trčimo u prodavnicu, obavljamo sve u banci, obavljamo poslove, kuvamo organsku hranu, živciramo se na najjače jer nemamo vremena ni za frizuru vremena niti da nam neko sakrije te sede, i doslovno se bojimo opet klince nahraniti nekom večerom na brzinu – samo zato da nam ne SUDE!
I što smo zapravo time dobili? Tom stalnom trkom da budemo najbolje što možemo? Dobili smo to da smo živčanije nego ikad, a iako sve to radimo radi naše dece, ali i naših partnera (jer savršena mama mora biti i savršena žena, zar ne?) na kraju ispadnu da se na kraju dana više nemamo vremena baviti ni sa kim.
I ne samo to, dodala je Constance, i toliko je u pravu da ne može biti više u pravu – “Stalno smo tu negde, ali smo svugde nekako na pola, i onda se čudimo što nas i naša deca i naši partneri više ne doživljavaju kao pre. I oni nas poslušaju samo na pola jer se već usred druge rečenice pomalo isključuju zapravo nam vraćajući onako kako se i mi ponašamo prema svima.
Sve zato što smo se toliko trudile biti super mame i super žene – umesto da se stvarno opustimo i počnemo konačno živeti u trenutku – za tu decu koju smo s toliko ljubavi doneli na svet.”
Komentari (0)